Hlebom hrane rodnu grudu
Narodna banka Srbije (NBS) procenjuje da je protekle 2016. godine iz dijaspore građanima Srbije stiglo 2,75 milijardi evra. Reč je o doznakama iz inostranstva, odnosno novcu koji su naši ljudi slali svojim porodicama u zemlji, kao i o penzijama i invalidninama pristiglim na bankarske račune povratnika u otadžbinu.
Devet odsto BDP-a
Doznake iz dijaspore su stabilan izvor prihoda i čine oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). S druge strane direktne strane investicije variraju i od 2010. godine redovno su manje od doznaka dijaspore. Izuzetak je bila jedino 2011. godina kada su doznake iznosile 2,79 milijardi evra, a direktne strane investicije 3,31 milijardu evra.
Izvoz mozgova
Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju da je broj onih koji odlaze iz Srbije stalo u porastu. U periodu od 2007. pa do 2014. zemlju je napustilo oko 58.000 ljudi, a prema procenama Srbija je na prvom mestu po odlivu mozgova. Ekonomisti procenjuju da bi za pet godina to moglo da uveća doznake, ali Srbija tako ostaje bez obrazovanih ljudi i šanse za napredak.
U NBS ističu da je za prvih 11 meseci prošle godine po osnovu doznaka u zemlju stiglo 2,45 milijardi evra, što je za 6,4 odsto manje u poređenju s istim periodom prethodne godine.
Ipak treba imati u vidu da je upravo decembar mesec koji je posebno bogat doznakama, jer tada rođaci iz dijaspore šalju više nego obično da bi rodbina mogla kako valja i dolikuje da proslavi Božić i Novu godinu. Tako se procenjuje da je u decembru priliv bio znatno viši, pa će suma za 2016. godinu dostići celih 2,75 milijardi evra
Novac za goli život
Miroslav Prokopijević, ekonomista kaže da je poslovna klima u našoj zemlji vrlo loša i da stoga nema investicija.
- Dijaspora šalje novac rodbini i ljudi od toga preživljavaju. To je jedna vrsta socijalne pomoći za naše građane koju zahvaljujući darežljivosti rodbine dobijaju novčanu injekciju - kaže Miroslav Prokopijević.
Naravno, nesporna je činjenica da bi građani Srbije živeli mnogo teže da nema darežljivih rođaka. Od koverti iz dijaspore ljudi u Srbiji kupuju hranu i ogrev, plaćaju lečenje, medicinsku negu, školuju decu... Ranije se od novca iz belog sveta mnogo gradilo. Ljudi su podizali kuće, vikendice, angažovali zidare, kupovali domaći građevinski materijal i na taj način pravili obrt.
Pomoć na 800.000 adresa
Ukupnu godišnju sumu doznaka koju je navela NBS, čini registrovani iznos, koji se šalje preko banaka, i neregistrovani deo koji stiže autobusima ili ih sami dijasporci unose u zemlju. Međutim, ima i ekonomista koji procenjuju da je ukupan iznos neregistrovanih doznaka znatno viši.
Doznake stižu na oko 800.000 adresa, pa se procenjuje da dijaspora godišnje šalje od 370 do 800 evra po rođaku. Prema istraživanjima, čak 23 odsto stanovnika Srbije ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, a oko 11 odsto anketiranih izjavilo je da povremeno prima novac od rođaka iz dijaspore.
Crnogorci šalju i iz Srbije
Građani Crne Gore koji rade u inostranstvu i iseljenici poslali su u otadžbinu tokom prvih 11 meseci 2016. godine 349,3 miliona evra. Crna Gora najveći priliv doznaka ostvaruje iz Italije, Nemačke, Srbije, Irske, SAD, Švajcarske, Velike Britanije i Singapura. Iako se ne zna tačan broj crnogorskih iseljenika i njihovih potomaka širom sveta, Ministarstvo spoljnih poslova procenjuje da ih ima koliko i stanovništva u Crnoj Gori (oko 621.500).Bosna i Hercegovina u proseku godišnje dobije oko milijardu evra, što čini trećinu prihoda građana te zemlje.
- Od početka 2001. godine u našu zemlju slila se ogromna količina deviza, a pošiljke naših rođaka iz belog sveta bile su dragocene - kaže dr Mlađan Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.
Rodna gruda na prvom mestu
Vladimir Grečić, jedan od najboljih poznavalaca naše dijaspore, ističe da naši ljudi u belom svetu ne spadaju među najbogatije, ali da ne zaboravljaju rodnu grudu.
- Ma gde se nalazili, naši ljudi šalju novac svojima, čak i u kriznim godinama nastoje da pomognu svoje siromašne rođake u zavičaju - kaže Grečić.