Iza kulisa sporazuma Beograda i Prištine (1): Narod nokautiran u briselskom ringu
Do tog svitanja, igra gluvih telefona iznedrila je poneka rešenja, poput pozivnog broja za Kosovo i novih baznih stanica za srpski Telekom, ali je dovela do zaoštravanja odnosa, podsećanja na tenzije slične onim pred 17. mart 2004, apsolutno politizovanje vladavine prava, a sve zajedno pune kuće neizvesnosti koje se sve više stavljaju na prodaju.
Malo ko se više i osvrće na normalizaciju odnosa paradno izmahanu žutim EU zvezdicama iz Prvog briselskog sporazuma iz 2013. Tri i po godine slušamo istu stvar. A zapravo Beograd skriva dogovoreno, podseća Aleksandar Đikić, predsednik Srpskog nacionalnog foruma:
- Od skrivanja dogovora od naroda, još su gori, teži i poražavajući rezultati. Srbima nije bolje, a niko više ne pominje povratak raseljenih, pitanja privatne i državne imovine. Jasno se vidi urušavanje državnosti, a sluti na urušavanje svih organizacija Srba.
Zaraženi politikom
Srbe na KiM sa svih strana grize politika. Kad Priština čini sve da istera svoje, donosi čak deklaraciju o rušenju potpornog zida u severnom delu Kosovske Mitrovice, bilo bi realno očekivati da su članovi ujedinjene Srpske liste, koja je u kosovskom parlamentu i vladi, u stanju da progutaju međusobne tenzije i netrpeljivosti zarad nekakvog boljitka. Ali, u ogoljenim i prizemnim međusobnim obračunima ne biraju sredstva.
- Najbolje bi bilo uvođenje moratorijuma na aktivnosti političkih stranaka. Da li je normalno da u jednom mestu poput Goraždevca ima šest stranaka? Zar tu nije dovoljno teško, već čoveku mora da bude uslov za posao ili da mu deca dobiju paketiće za Novu godinu, članstvo u Srpskoj naprednoj stranci - podvlači Aleksandar Đikić.
Igra nerava
Na kraju skoro svake runde pregovora širili su se šampionski pojasevi, do medija dobacivalo o prolivenoj krvi i znoju, a beogradski političari izbacivali fudbalsku statistiku od po pet golova po utakmici. Prošlo bi malo, a Beogradbi upro prstom u Prištinu sa optužbom da ne drži reč.
- Zapravo, ispada da Priština sve vreme sprovodi obećano glasačima i parlamentu. Bez obzira na to ko je na vlasti, njihov pregovarač od prvog dana je Edita Tahiri, a kod nas kako se šta promeni, idu novi da pregovaraju. Pa je l' to vežbaonica za buduće diplomate?
Počevši sa Borkom Stefanovićem, tadašnjim funkcionerom DS-a, pa redom, "konstrukcije dogovora" najviše su osetili Srbi na severu KiM. Na Jarinju i Brnjaku su postavljeni prelazi sa kosovskom policijom, dovedena je carina,Beograd im je spočitao da izađu 2013. na lokalne kosovske izbore, dok su radnici MUP-a, civilne zaštite i sudstva pozvani da se integrišu u sistem Prištine. Očekivano, nije bilo mesta za sve. Samo u sudskoj administraciji na severu bez posla je ostalo 36 osoba. U toj sredini, to je ogroman broj. Još je lakše bilo prognozirati da će taj proces biti igra nerava i izdržljivosti građana.
- Ako znamo da se 80 odsto Briselskog sporazuma tiče Severa, a da su samo dvojica sudija i gradonačelnik tek dva puta pozvani na pregovore, jasno je da ništa dobro nismo mogli da očekujemo. Tu se vodi visoka politika, a problemi nam ostaju. I ko zna koliko će sve to trajati i koliko ćemo ustupaka morati da napravimo, i šta će sve još biti kada krenu kampanje jer je 2017. izborna godina i za srpske i za kosovske institucije - kaže direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković iz Kosovske Mitrovice.
Klin čorba
Formiranje Zajednice srpskih opština bilo je vodilja ubeđivanja Beograda da Srbi 2013. izađu na lokalne kosovske izbore. Prošle su četiri godine, u novembru će Priština raspisati nove izbore, a ZSO još nema.
- Priština je jasno rekla da se ZSO neće formirati dok se ne ukinu sve srpske institucije. To je klin čorba oko koje se sve drugo odigrava, dok se samo to o čemu se priča ne sprovodi. Pa kada se bude sve skuvalo, Srbima će ostati klin, a Albancima bogata i masna čorba - kaže Đikić.
Lažni patriotizam
Građani severnog dela Kosovske Mitrovice, pojašnjava naš sagovornik, dobili su samo poskupljenja. Nikakve koristi, podvlači, nisu videli od Fonda za sever.
- Velika nemaština je naterala ljude da budu deo te integracije u sistem Kosova, ali za njih ni tamo nema mesta. Od čega oni da žive i čemu da se nadaju - pita Radaković.
Dok Priština insistira na spremnosti da brine o "njenim državljanima na severu", za njih nema para. Srbija izdržava oko 48.000 građana na Kosovu, u sistemu koji albanski zvaničnici nazivaju paralelnim. S druge strane, administracija vlade Ise Mustafe zapošljava oko 100.000 ljudi i nalazi se pred bankrotom.
- Ako bi se na taj sistem dodalo još 50.000 ljudi, to bi bio kolaps. S druge strane, Priština insistira na integraciji obrazovanja i zdravstva, što je oko 6.000 ljudi samo na severu. Ljudi se izjedaju i ne znaju šta će i kuda će - ističe Radaković.
A Beograd, dodaje Đikić, Beograd više napora ulaže u politički marketing i nametanje kadrovskih i drugih rešenja Srbima.
- I konačno, čemu da se nadamo, kada oni koji se bave Kosovom ispred vlade Srbije, ne mogu fizički da kroče u pokrajinu. Umesto da se patriotizam izvozi odavde u Beograd, mi ga dobijamo iz prestonice, sa svim opterećenjima beogradske politike, tajkunima i kriminalom. Ko se tu za koga i za šta bori i pregovara?
Prazne priče
- Integracija pravosuđa na severu Kosova pregovara se od 2013. godine. Sada smo u situaciji da radnici u srpskom pravosuđu ne mogu da dobiju penzije koje im je obećala Vlada Srbije, jer je za to potrebno da se menja Ustav Srbije i Zakon o penzijama. Sa kosovske strane, situacija je takva da nemaju gde da rade. Na jednoj zgradi suda je pao krov, a zgrada tužilaštva je nelegalni objekat u bošnjačkoj mahali pored ćevabdžinice i sa bazenom na četvrtom spratu. Drugi sud bi trebalo da bude u bivšoj "Jugobanci", gde nema ni grejanja ni adekvatnih prostorija. Za to vreme, pred Osnovnim sudom u Kosovskoj Mitrovici je oko 80.000 predmeta. Već 18 godina ovde nemamo funkcionalnu vladavinu prava. Ljudi gube imovinu zbog lažnih ugovora iz Bara i Ulcinja, po dva puta moraju da se razvode i venčavaju – kaže Dušan Radaković.