Hrvatska otvara arhive iz perioda bivše SFRJ

Očekuje se da će to ujediniti, inače, veoma podeljeno hrvatsko društvo.

Predlagač izmena zakona je Most nezavisnih lista, manja članica vladajuće koalicije, na čijem je čelu Božo Petrov, koji je i predsednik Sabora.

Petrov u intervjuu za zagrebački Večernji list objašnjava da je hrvatsko drustvo opterećeno podelama koje, kako kaže, uglavnom počivaju na iskrivljenim činjenicama i namerama zbog sticnja pollitičkih poena. 

Te podele, prema njegovim rečima, deluju destruktivno na celo društvo u odnosu na samo suočavanje s istinom, što omogućava manipulaciju podacima, osobama, ali samo u svrhu jeftinog i ličnog interesa. 

- Žrtve na koje se neki pozivaju, najmanje su im bitne. Zato želim konačno da se prekine sa tom temom i sve stavi na sto - kaže Petrov. 

Veruje da će se na taj način doći do preko potrebnog suočavanja s istinom, jer je pomirenje u još uvek podeljenom društvu preduslov za gradnju budućnosti neopterećene neproduktivnim raspravama. 

- Samo potpuna transparentnost može nas uvesti u bolje društvo, bez podela - naveo je Petrov i dodao da je siguran da je građanima draže da u prenosima saborskih sednica slušaju argumentovane rasprave o zakonima umesto zastupnike, koji u 2017. godini spominju "ustaše, partizane, Udbu i druge pojmove koje je davno trebalo prepustiti stručnjacima".

Petrov je rekao da će dostupna biti arhivska građa nastala do 22. decembra 1990. godine, koju su stvorila državna tela i društveno-političke organizacije poput, Saveza komunista Hrvatske. 

A izuzetak bi, kaže, bila samo arhivska građa koja sadrži osetljive lične podatke poput podataka o rasnom ili etničkom poreklu, zdravlju, polnom životu pojedinca te krivičnim delima i prekršajima. 

Petrov precizira da teba imati na umu da država čiji su se interesi i sigurnost štitili tajnošću podataka više ne postoji, pa ne postoji ni razlog zbog kojeg bi ti podaci trebalo da budu tajni.