VIDEO: Vetrenjače stare hiljadu godina i danas rade
Ali, on ne zna koliko će dugo živeti, dok mladi i nisu preterano zainteresovani da se posvete ovoj tradiciji. Bez njegove brige, vetrenjače koje su smestile ovo mesto na turističku mapu, mogle bi da prestanu da rade, prenosi radiosarajevo.ba.
- Čist vazduh tera vetrenjače da se okreću, vazduh zbog kojeg svi dišemo - kaže Etebari.
Napravljene od prirodne gline, slame, drveta... vetrenjače melju zrna u brašno skoro hiljadu godina. Vertikalna osa slična je kao u onim vetrenjačama koje datiraju iz, blizu 500 godine nove ere.
Svaka vetrenjača sastoji se od osam komora, a u svakoj komori je šest oštrica. Jak vetar ulazi u komore i pokreće oštrice, koje melju zrna. Strukture su visoke skoro 20 metara.
Ova oblast poznata je po jakim vetrovima, pa je naziv Nashtifan nastao od reči koje znače "jake oluje".
Vetrenjače su 2002. godine prepoznate kao nacionalno nasleđe, ali njihova budućnost je nesigurna. Etebari i dalje ne zna ko će se brinuti o vetrenjačama kada njega ne bude. A danas postoje i lakši načini za mlevenje zrna, piše National Geographic.