Svi se grabe za Nemanjiće

Scenario je napisao Gordan Mihić, na 500 strana, u planu je snimanje 59 epizoda koje će obuhvatiti 200 godina vladavine Nemanjića, a reditelj je Marko Marinković.

U okolini Trstenika gradi se srednjovekovni grad, ali ne kao kulise već od drveta i kamena koji će ostati kao turistička atrakcija u selu Popine. Mediji već spekulišu i sa glumačkom podelom, iako su kastinzi još u toku. Kako se piše, Vojin Ćetković bi trebalo da dočara Stefana Prvovenčanog, Nebojša Glogovac je Vukan, dok će Svetog Savu igrati Dragan Mićanović.

I taman kad se priča o Nemanjićima zahuktala, u "igru" je uleteo i RTV Pink. Sad i u ružičastoj televiziji najavljuju seriju o Nemanjićima i uopšte im ne smeta što se istom temom bavi i RTS. Glavni adut Pink televizije su glumci, pa kako se spekuliše, u jednoj od uloga trebalo bi da se pojavi i čuveni oskarovac Robert de Niro, kome je namenjena uloga izaslanika iz Vatikana koji donosi nemanjićku krunu. Glumačka podela u Pinku je nešto drugačija, pa oni tvrde da će Stefana Nemanju igrati Žarko Laušević, braću Vukana i Stefana glumačka braća Sergej i Branislav Trifunović.

Pojedini glumci navodno čak pregovaraju paralelno sa obe TV kuće, što nije neobično i zavisi od ponuđenog honorara. Šta će od svega biti nikome nije jasno, posebno što i jedna i druga kuća imaju problem da obezbede potreban novac za snimanje i realizaciju ove serije.

Prema nekim procenama za 59 epizoda, koje bi se snimale u nekoliko sezona između tri i pet godina, potrebno je oko pet miliona evra. Mnogi tipuju da će RTS kao Javni servis i državna kuća imati više šanse da realizuje ovaj projekat od ružičaste televizije koja već godinama kuburi sa parama. Jedino ostaje nejasno zašto decenijama niko nije mario za Nemanjiće, a sad bi odjednom svi da snimaju seriju o njima.

Najzahtevnija uloga u seriji dodeljena je Draganu Mićanoviću koji igra Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Savu. Rastko je rođen oko 1175. godine u Rasu, kao treći, najmlađi sin Ane i velikog župana Stefana Nemanje. Njegovo rođenje, kažu stare knjige, dočekano je kao dar od Boga, jer su njegovi roditelji bili već u poodmaklim godinama. Detinjstvo je proveo na očevom dvoru gde je učio diplomatiju, pravo, državne i vojničke poslove.

Međutim, razum je govorio jedno, a srce mladog kneza nešto drugo i on odlazi na Svetu goru, tada centar pravoslavne misli njegovog doba, gde se zamonašio u ruskom manastiru. Odluka je bila lična, doneta iz srca i duše. Letopisi beleže da se nakon ove vesti na dvoru Stefana Nemanje nosila crnina u znak žalosti za izgubljenim sinom. Vremenom je očevo srce shvatilo odluku sina, pa se i sam pridružio Savi i postao monah Simeon.

Sava je postao svetionik srpske duhovnosti koji sija i danas, i sijaće sve dok je Srba pod kapom nebeskom.