Malo je reći hvala...

Naravno, zasluga za to pripala je humanim čitaocima "Vesti" koji su se sažalili na njenu sudbinu.

A, kako im je nedavno anonimni donator iz Liverpula uputio prilog od 200 dolara, a plemeniti Žarko Škorić iz Sidneja, još 100 dolara, to je ova nesrećna žena imala dovoljno da dokupi ogrev, lekove, pelene i hranu, ali i da zakrpi rupu na plafonu njenog trošnog kućerka, koja se otvorila zbog prokišnjavanja.

U međuvremenu, na kućnu adresu stigao joj je i prilog dobrotvorke Jovanke Bestić iz Frankfurta od 100 evra, zbrinuvši ovu porodicu bar u narednih mesec dana.

- Rečima je teško opisati koliko sam zahvalna tim dobrim ljudima, koji su mislili na nas i poslali nam pomoć, a da nas ni ne poznaju. Spasli su nas hladnoće i gladi, a šta čovek za to da kaže. Hvala je mala reč za sve ono što mi je na duši... Socijalna pomoć koju primam jednostavno nije dovoljna da na svakih 15 dana kupujem lekove za Savu, obolelog od epilepsije, da platim dažbine i da pri tom da izdvojim za pelene, mleko, najosnovnije potrebe, kao i za ogrev. Činjenica je da nam drva nikad nije dosta, posebno kada su jaki mrazevi, jer u kući duva sa svih strana, a drva su veoma skupa. Zato još jednom hvala do neba i neka Bog sve naše dobrotvore blagoslovi - poručila je Vuka Barbu, koja živi u oronuloj kućici bez kupatila, punoj vlage i sa trošnim nameštajem.