Srbija ne može da bude kao Titova Jugoslavija!

Da nestanemo sa radara velikih sila...

Iako je prošlo četvrt veka od formalnog završetka Hladnog rata (pre četvrt veka predsednici Rusije i SAD, Boris Jeljcin i Džordž Buš, potpisali su u Kemp Dejvidu deklaraciju o prestanku neprijateljstava dveju zemalja), bivši Jugosloveni sa setom i nostalgijom sećaju se vremena nesvrstanosti, kao što se veliki broj njih sa istim osećanjima seća i Jugoslavije.

Od kraja Hladnog rata, svet se umnogome promenio. Jugoslavija se raspala, a Srbija je prošla kroz golgotu kao malo koja država u svetu. I međunarodne prilike su se promenile - od pokušaja uspostavljanja unipolarnog sveta, sa SAD kao hegemonom do multipolarnog sveta u nastanku u drugoj deceniji 21. veka.

U Pokretu nesvrstanih, Srbija danas ima status posmatrača, a koncept vojne neutralnosti, proglašen 2008. mnoge podseća na politiku nesvrstavanja koju je vodila bivša država. Međutim, ova dva politička koncepta su neuporediva, tvrde stručnjaci.

Prema rečima istoričara Bojana Dimitrijevića, ideja proklamovane vojne neutralnosti je posledica jednostranog proglašenja Kosova za samostalnu državu.

- Nikako ne bih upoređivao ovu proklamovanu neutralnost sa politikom iz vremena Hladnog rata, koju je Jugoslavija tada forsirala, zato što je reč o dve sasvim drugačije pojave. Srbija u današnjici nimalo nije nalik Jugoslaviji, niti su svetske i evropske okolnosti jednake poziciji Jugoslavije iz tog vremena. Mislim da vojna neutralnost Srbije nije dobar izraz promišljanja Srbije u današnjem bezbednosnom okviru - objašnjava Dimitrijević.

Današnja Srbija, po mišljenju istoričara Predraga Markovića, ne bi trebalo da se ni na koji način uključuje u sukobe velikih sila.

- Mi moramo da nestanemo sa radara velikih sila na neko vreme i da se stabilizujemo kao država. Srbija je kao vlat trave u borbi slonova. Bilo kakvo njeno veće angažovanje dovelo bi do toga da bude pregažena - smatra Marković.