Srbija još čeka predstavnika
U borbi za ulazak u finale nameću se predstavnici 19 zemalja (u prvom polufinalu 9. maja nastupa 18 predstavnika), a plasman u završnicu takmičenja obezbediće deset najboljih iz svake od dve polufinalne večeri uz veliku petorku - Nemačka, Italija, Velika Britanija, Španija, Francuska i domaćin Ukrajina.
Direktna konkurencija Srbiji u drugom polufinalu biće predstavnici Malte, Holandije, Danske, Rusije, Rumunije, Mađarske, Austrije, Irske, Švajcarske, Estonije, Izraela, Bugarske, San Marina, Litvanije, Norveške i Belorusije. Pored zemalja učesnica pravo na glasanje druge polufinalne večeri imaju i Nemačka, domaćin Ukrajina i Francuska.
Kako kažu u RTS-u, srpski predstavnik na 62. Evrosongu biće izabran na internom konkursu, a odluku će doneti urednici muzičke redakcije ove kuće. Srpski takmičar biće predstavljen u specijalnoj emisiji RTS-a početkom marta.
U okviru priprema za takmičenje, u Kijevu je upriličena i svečanost na kojoj je Eva Luiza Erladson, predstavnik Stokholma, i zvanično dužnost domaćina predala Vitaliju Kličku, gradonačelniku Kijeva. Na svečanosti u gradskoj skupštini u Kijevu prisustvovale su prošlogodišnja pobednica Džamala, ali i Ruslana koja je donela pobedu Ukrajini 2004. godine.
Ovogodišnji 62. Evrosong biće održan od 9. do 13. maja u Kijevu pod sloganom "Slavimo razlike", a učestvuju takmičari iz 43 zemlje. Ukrajina je domaćin takmičenja zahvaljujući pobedi Džamale, koja je trijumfovala lane u Stokholmu sa pesmom "1944".
Balkanska bitka
Srbija je najuspešnija zemlja sa prostora bivše Jugoslavije, ocenjuje zvanični sajt Evrosonga koji se poigrao statistikom od 2004. godine kada smo se vratili na evrovizijsku scenu. Srbija je ovu, kako kažu, balkansku bitku dobila zahvaljujući pobedi Marije Šerifović 2007. godine, ali i velikom uspehu Željka Joksimovića koji je dva puta bio na korak do pobede (2004. u Turskoj bio je drugi i 2012. u Bakuu završio na trećem mestu). Ostale zemlje sa prostora bivše Jugoslavije moraće još dosta da se pomuče da dostignu Srbiju.
Iako je rekla da je opevala proterivanje Tatara sa Krima, ispostavilo se da je ona zapravo pevala o aneksiji Krima pre tri godine. Kako po evrovizijskim pravilima u pesmama ne sme da bude ni "p" od politike (mnogi izvođači su ranijih godina izbačeni iz takmičenja i zbog manjih grešaka), očekivalo se da će Ukrajinki biti oduzet trofej... Ali, skandal je zataškan, Džamala je ostala pobednik, a Kijev je dobio nimalo lak zadatak da organizuje takmičenje 2017. godine.
Muke organizatora
Organizacija Evrosonga, koja košta oko 24 miliona evra, nije lak zadatak za odavno posrnulu ukrajinsku privredu. U jednom trenutku čak se dovodila u pitanje sposobnost Ukrajine da organizuje takmičenje zbog finansijskih problema, ali je "pripomogao" EBU. Objekti se preuređuju, a Ukrajinci su dužni da osiguraju bezbednost za 20.000 gostiju, iako se zemlja još nije oporavila od političkih potresa. Zašto je organizacija Evrosonga postala stvar prestiža? Prvo evrovizijsko takmičenje održano je 1956. godine u studiju u švajcarskom gradu Luganu. Za više od 60 godina koliko postoji Evrosong je postao simbol ujedinjene Evrope kroz muziku, manifestacija koju tokom šest majskih dana prati više od 600 miliona ljudi širom sveta. Izuzetno je popularna, čak i u zemljama koje ne učestvuju kao što su Kina, Amerika, Novi Zeland, Indija i važi za najgledaniji program na svetu, a koji nije sportskog sadržaja. A to znači promociju zemlje domaćina koja ne može da se plati.