Sloveni zapevali Tomašikovu pesmu
U svoj dnevnik je tada zapisao sledeće:
"U matici Pragu, biseru zapadnoslovenskog sveta, koji će biti izgubljen u nemačkom moru, šta čeka moja draga domovina, Slovačka, koja gleda u Prag kao duhovnog vaspitača? Uznemiren tom mišlju, setio sam se stare poljske pesme: 'Poljska nije nestala dogod mi živimo'. Ta poznata melodija je izazvala da moje srce izbaci 'Hej, Slovaci, naš slovački jezik još živi'. Otrčao sam u svoju sobu, zapalio sveću i napisao tri verzije u moj dnevnik. Pesma je završena u trenutku."
Bilo je to 1834. godine.
Tomašik je kasnije izmenio stihove i promenio naslov u "Hej, Sloveni", kako bi pozvao sve Slovene na borbu za slobodu. Pesma je zaista postala nezvanična himna panslovenskog pokreta. Štampala se u magazinima i kalendarima i pevala na političkim skupovima slovenskih zemalja, širom Austrougarske koju su nazivali "tamnica naroda". Podizanje spomenika slovenačkom pesniku France Prešernu 1905. u Ljubljani proslavilo se masovno, pevanjem "Hej, Sloveni".
Njena popularnost se uvećala kada je usvojena kao zvanična himna Sokolskog društva. Sokolstvo je osnovano u Češkoj kao društvo za telesno vaspitanje. Bila je to jaka organizacija ne samo sportska, nego i sveslovenska.
Greška austrijskog pukovnika
Iz Prvog svetskog rata je u vezi sa crnogorskom ratničkom himnom koju je napisao knez Nikola Petrović nastala i sledeća anegdota. Od Kobarida ka Italiji maršira austrougarski puk. Svi pevaju "Onamo, 'namo". Pukovnik Austrijanac poziva posilnog i traži da vojnici još jednom ponove "tu divnu pesmu". Ali, poručnik mu prilazi i kaže da je to, zapravo, srpska pesma. Razočaran, pukovnik zabranjuje pevanje. Vojnici ovoga austrougarskog puka koji su pevali himnu kralja Nikole zapravo su bili Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi, Slovaci, Bosanci, Hercegovci.