Zašto je Čerčil planirao nuklearni napad na SSSR?
Period koji je formalno trajao od kraja Drugog svetskog rata do raspada Sovjetskog Saveza (1945-1991) bio je obeležen političkim i vojnim tenzijama, ekonomskim i propagandnim sukobima između SSSR-a i zemalja Istočnog, SAD i Zapadnog bloka.
Ipak, glavno obeležje tog rata bila je trka u naoružanju između dve sile - SSSR-a i SAD i stalna opasnost od izbijanja rata velikih razmera.
SAD su optuživale SSSR za širenje komunizma svetom, a SSSR je optuživao SAD za imperijalizam i kontrarevolucije. Korejski, vijetnamski i avganistanski rat predstavljali su neke od oružanih sukoba dve ideologije, mada se SAD i SSSR nikada nisu direktno sukobile, već kroz naoružanje drugih zemalja.
Smatra se da je konferencija na Jalti, održana u februaru 1945, na kojoj su učestvovali lideri SSSR-a, SAD i Velike Britanije - Staljin, Ruzvelt i Čerčil, omogućila krojenje karte sveta nakon Drugog svetskog rata, i zapečatila blokovsku strategiju, stvaranje "gvozdene zavese" i početak Hladnog rata između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.
Kao povod za početak Hladnog rata uzima se i Čerčilov slavni govor iz Fultona (SAD), kada je rekao da se nad Evropom "nadvila gvozdena zavesa", misleći na Staljinov uticaj na istočni deo kontinenta i kada je praktično pozvao na rat protiv SSSR-a.
- Od Ščećina na Baltiku do Trsta na Jadransko moru, "gvozdena zavesa" se spustila širom kontinenta. Iza te linije nalaze se prestonice starih država Centralne i istočne Evrope: Varšava, Berlin, Prag, Beč, Budimpešta, Beograd, Bukurešt i Sofija; svi ti čuveni gradovi i stanovništvo oko njih nalazi se u onome što moram nazvati "sovjetskom sferom" - rekao je Čerčil.
Kasnije su tajni izveštaji FBI pokazali da je Čerčil planirao da zajedno sa SAD pokrene preventivni nuklearni napad na Sovjetski Savez kako bi zaustavio prodor komunizma na Zapad. Supersila, na čijem je čelu u to vreme bio Staljin, ne bi se mogla suprotstaviti takvom napadu jer je SSSR uspešno testirao nuklearnu bombu tek 1949. godine.
Mnogi ruski (i zapadni) eksperti kažu da Hladni rat, ipak, nije završen.
- Od trenutka kada se Rusija, Putinovim dolaskom na vlast, uzdigla i vratila status sile i velike nezavisne države, Hladni rat je nastavljen. Kao važan momenat izdvojio bih ’"minhensku reč" iz 2007, kada je Putin rekao da će Rusija voditi nezavisnu politiku, bez obzira na mišljenje međunarodne zajednice, koje je u stvari mišljenje SAD. Bez sumnje, određeni katalizator je i prisajedinjenje Krima Rusiji. Da li će se sukob završiti dolaskom Donalda Trampa, veliko je pitanje. Svi se nadamo da će doći do smanjenja tenzija i normalizacije, ali bojim se da je Hladni rat konstanta, u ovoj ili nekoj drugoj formi - smatra ruski analitičar Mihail Moškin.