Zašto je eksplozija evra neminovna (3): Evro je tvorevina SAD
Većina građana EU nije očekivala ovakav ishod evropskog ujedinjenja. Tek sada se mnogi pitaju kako je i zašto stvorena EU koja ovog proleća obeležava 60 godina postojanja.
Obuka u Americi
Halštajna su u uniformi nemačkog oficira uhapsili Amerikanci 1944. godine u Šerburu, u Francuskoj. Biće prebačen u SAD, da bi se posle rata vratio u zapadnu Nemačku, preuzeo svoju katedru na univerzitetu i onda ušao u politiku. Već 1951. godine postaje ministar spoljnih poslova u vladi Konrada Adenauera.
Nacisti po volji zapadnog kapitala
Evropski projekat ima korene još u 13. veku u doba italijanskog pesnika Dantea koji je govorio o hrišćanskoj Evropi.
"Treba reći, međutim, da je istorijska činjenica da su nacisti bili ti koji su prvi sproveli u delo jedan projekat ujedinjene Evrope koji se zvao - Nova Evropa", objašnjava naš sagovornik Fransoa Aselino, finansijski inspektor francuske republike i predsednički kandidat na čelu minorne političke partije Narodna unija za Republiku.
Njegove ponekad šokantne tvrdnje, veliki mediji su do sada uglavnom izbegavali, ali niko ih nije demantovao.
Kao i tokom svojih predavanja po Francuskoj, pomno praćenih na društvenim mrežama, Aselino u razgovoru za "Vesti" podseća da je veliki konglomerat nemačke, američke i engleske industrije i finansija - uveliko podržavao dolazak Hitlera na vlast. Dali su mu neku vrstu mandata da ukine postojeća socijalna prava radnika, da se suprotstavi sovjetskoj Rusiji koje se kapitalistički svet u načelu plašio, ali i da stvori evropsko tržište bez carinskih prepreka.
"I to je upravo ono što je Hitler uradio. Britanski istraživač i profesor Antoni Saton objavio je o tome spektakularne radove i dokumenta iz američkih arhiva, možete da ih pročitate", kaže Aselino.
Firer i Duče
Adolf Hitler sastao se sa Musolinijem u Rimu 1938. godine i dogovorio se sa njim o projektu Nova Evropa. Malo zatim, u junu 1938. godine, u Rim stiže nemačka delegacija na čelu Hajncom Frankom, koji će kasnije biti obešen u Nirnbergu. U toj delegaciji je i mladi pravnik Valter Halštajn, koji izgleda nije bio član nacističke partije, ali je bio dovoljno "politički podoban" da bude imenovan za rektora Univerziteta u Roštoku.
Halštajn će doći u Pariz na izložbu "Evropska Francuska", održanu u Gran paleu prvo 1941, a zatim i 1942. godine. Na panoima je bila predstavljena Evropa pre 1934. godine sa obrazloženjem da je to neefikasna Evropa, sa granicama, a pored koje su prikazali Novu Evropu Hitlera, Franka, Musolinija, bez granica, sa projektom brzih pruga i zajedničkim tržištem. Tu se već doslovno govorilo o Evropskoj ekonomskoj zajednici.
A Valter Halštajn je bio zadužen da napravi projekat strukturiranja te nove Evrope i zamislio ono što će biti predak Evropske komisije: jednu strukturu čije članove - niko nije izabrao.
Opstao i napredovao
Pedesetih godina Halštajn je ključni čovek za redakciju teksta Rimskog ugovora sa nemačke strane. "On će se 25. marta 1957. godine na potpisivanju Rimskog ugovora (kojim je stvoreno zajedničko tržište i evropska ekonomska zajednica), ponovo naći u palati Kvirinale u Rimu, kao i 1938. godine", nastavlja Aselino analizu fotografije na kojoj Adenauer potpisuje Rimski ugovor, a pored njega - Halštajn, koji je već sledeće godine imenovan za prvog predsednika Evropske komisije i to će biti sve do 1967. godine.