Zemlja čudnog radničkog raja
U drugim zemljama u regionu, kao i u državama Evropske unije, ta promena očitava se na nivou nižem od pola procenta. Kada bi zaista bilo tačno da je nezaposlenost pala za 5,3 odsto, Srbija bi bila svetski šampion u zapošljavanju.
Nagli pad nezaposlenosti, kažu stručnjaci, mogao bi da se očekuje u zemljama s izuzetno visokim stopama rasta - od šest do sedam odsto - ali ne i u zemlji u kojoj privredna aktivnost stagnira, kao što je slučaj sa našom.
Milivoje Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da bi pad nezaposlenosti morao da se odrazi na povećanje bruto društvenog proizvoda, na potrošnju građana i povećanje poreskih prihoda.
S druge strane, direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević u izjavi za Dojče vele kaže da se podaci o zaposlenosti poklapaju sa registrom socijalnih osiguranika.
- Ostaje sivi sektor, gde su dve trećine zaposleni u poljoprivredi, i to je sezonska kategorija koja oscilira - odgovara Kovačević.
On očekuje da će nezaposlenost porasti već u prvom kvartalu 2017. godine. Interesantno je i da statistika godinama naduvava prosečnu platu u Srbiji. Naime, u decembru, ako je verovati brojevima, ona je iznosila 53.456 dinara (431 evro), što je gotovo 17 odsto više nego u novembru.
Milan Knežević, privrednik, u izjavi za "Vesti" kaže da ga ne čudi što statistika ulepšava stvarnost, ali sve to pada u vodu kad se sagledaju činjenice.
- Privredna aktivnost je izuzetno mala, ozbiljnih investitora gotovo da nema, ne gradi se, pa onda otkud da imamo pristojne plate. Još jedna stvar je bitna, a to je da je ova cifra prenaduvana, jer je reč o prosečno isplaćenoj plati. Koliko je "neisplaćenih plata" niko i ne zna - kaže Knežević.
S ovim stavom se slaže i ekonomski analitičar Branko Pavlović.
- Nažalost, u Srbiji se lažiraju podaci o prosečnim zaradama, jer su realno niže nego što statistika prikazuje. U obzir nije uzeto skoro 60.000 radnika u samostalnim trgovačkim radnjama - kaže ekonomski analitičar Branko Pavlović.