Biće kako Bog odredi

Već više od mesec dana, ova starica, bez ikog svog, leži nepokretna u bolesničkom krevetu bolnice u Gornjem Milanovcu jer joj je zdravlje veoma loše. Iznemogla je toliko da više ne može da hoda. Međutim, ako trenutno ima i zrna sreće u njenom životu, onda je to činjenica da dane sa sibirskom hladnoćom ne provodi sama u hladnom kontejneru u kome sigurno ne bi preživela bez nečije pomoći.

Ovako, jeste bespomoćna, ali je bar u toploj bolničkoj sobi, nije gladna i pod stalnim je nadzorom lekara, koji se brinu o njoj. Svesna je, ipak, baka Borka, kao i lekari, da u bolničkoj sobi neće moći da ostane dugo. Zaposleni u Službi za socijalni rad i brigu o starim licima u Gornjem Milanovcu su starici pred početak ovih najhladnijih dana u najboljoj nameri obezbedili smeštaj u Domu za stara lica u Novom Pazaru, ali je Borka Dražević to kategorički odbila.

Sve to, saznali smo prilikom susreta sa Borkom Dražević, kada je reporter "Vesti" staricu obradovao kovertom sa 100 AUD
koje joj je iz daleke Australije, po ko zna koji put poslala plemenita Rajka Tarlać.

- Pozdravite mi Rajku, kojoj se od srca zahvaljujem na novcu koji mi je poslala, ali i sve druge koji su mi svih ovih godina pomagali. Novac, kao i uvek do sada, potrošiću na lekove jer se oni, iako sam u bolnici, plaćaju i mnogo su skupi. Ostala sam željna i pomorandži koje će mi kupiti neko od sestara koje se o meni brinu kao da sam im rod rođeni. Eto, čekam da ogreje sunce, a onda odoh ja u moj kontejner. Nadam da ću u svojoj kući možda i ozdraviti i ponovo stati na svoje noge. Sve nešto mislim da će biti onako kako mi je suđeno - reči su kojima starica Borka iz bolničke postelje pozdravlja svoju dobrotvorku Rajku Tarlać, njene dobre prijatelje i sve druge koji je nisu zaboravili.

Koliko je Borka odlučna da se vrati u svoj kontejner, pa šta joj sudbina udeli, imali smo i sami priliku da se uverimo. Pred sam polazak u Novi Pazar i ubeđivanju starice da prihvati predlog socijalnih radnika, prisustvovao je i reporter "Vesti" u svojstvu lica koje Borki Dražević već godinama doprema pomoć od naših ljudi iz sveta koji su joj nesebično pomagali.

- Istina, noge su me izdale, ali u starački dom u Novi Pazar neću da idem. Kada prođu ovi hladni dani otići ću u svoju kuću, pa, ako mora da se mre, onda neka mi se to desi u mom krevetu i u mom selu gde ću biti sahranjena pored mojih najvoljenijih. Ovako, ne želim da rizikujem da mi grob bude daleko od onih sa kojima sam proživela život, ma kakav bio - izričit je bio odgovor starice Borke.