Da li nas ubija uranijum iz NATO bombi?
Osiromašeni uranijum već godinama uzima danak u Srbiji, tvrdi deo stručnjaka, a tome u prilog ide i to što se sve više ljudi bori s rakom, povećava se broj novoobolelih, ali i umrlih.
Doktor Slobodan Čikarić, profesor Medicinskog fakulteta i radiolog u penziji, tvrdi da, prema višegodišnjim istraživanjima, apsolutno postoji veza između povećanog broja malignih oboljenja u Srbiji i osiromašenog uranijuma koji je NATO bacio na našu teritoriju.
- Dolazi "Milosrdni anđeo" i posipa 15 tona osiromašenog uranijuma koji se u toku ratnih dejstava pretvara u uranijum okside, mikronskih dimenzija. Vazdušne struje odnose prašinu u više slojeve atmosfere, nakon čega vetrovi raznose tu prašinu po Srbiji i Balkanu. Bugari i Grci su merili zračenja tokom ratnih dejstava (mart, april, maj 1999. godine) i utvrdili da je povišeno zračenje za 20-30 odsto. Prema tome, oni koji tvrde da se ta prašina nije širila s teritorije Kosova i Metohije, bili su u zabludi, i zašto to tvrde ne znam - kaže Čikarić koji je i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.
Pročitajte još:
* NATO upozorio Beograd i Prištinu: Hitno smanjite tenzije!
* NATO: KFOR nije obavešten, ni nadležan za raspoređivanje ROSU
Čime nas je NATO "zasuo" 1999?
On navodi da je i sam imao iskustvo da se radioaktivna prašina širila na velika rastojanja kada se dogodila katastrofa u Černobilju 1986. godine - merio je zračenje na teniskim terenima "Partizana" u Beogradu.
- Reč je o radioaktivnom jodu 131 čije je vreme poluraspada osam dana. Zračenje je bilo povišeno i tada je bilo zabranjeno igrati tenis na tim terenima tri meseca. Černobilj je udaljen od terena Partizana u Beogradu 1.020 kilometara i to je dokaz da je prašina mikronskih dimenzija s Kosova mogla da stigne do Beograda, Sofije, Atine, Subotice u toku posleratnih dejstava i to nekoliko meseci, možda i cele 1999. godine je lutala po Balkanu - tvrdi Čikarić.
Radioaktivna prašina se spušta na zemlju i ljudi je udišu, a onda dolazi u površinske vode, a kasnije uranijum uzimaju i biljke i životinje:
- U PKB-u je bilo oko 7.000 krava muzara, 10.000 junadi, 10.000 svinja, ovaca... kokoške koje nose nekoliko miliona jaja godišnje… tako su mlečni proizvodi, meso, mesne prerađevine ušle u trgovinski lanac Beograda. Beograđani su s jedne strane udisali, a s druge unosili radioaktivni otpadni materijal digestivnim putem. Dozvoljena količina uranijuma 238 u jednom litru vode je 0,4 bekerela. Ako je u oblaku bio jedan kilogram prašine uranijuma 238 to je 12,4 miliona bekerela koji pada po Beogradu - objašnjava radiolog koji NATO uranijum i porast broja obolelih od raka u Srbiji dovodi u direktnu vezu.