Strepnja i borba za život

Konzilijum lekara je procenio da se nakon 11. po redu operacije u trajanju od 15 sati, zalepila i druga fistula, odnosno, urođena anomalijska rupa između dušnika i jednjaka. Potom su Sofijicu milimetar po milimetar isključivali sa aparata, iz veštačke kome vraćali svesti, proveravali kako funkcionišu pluća, stomak, srce, u stvari sve.

Sve to vreme, a traje od 17. novembra kada su došli u Pariz, roditelji Bojana i Dejan Nikolić netremice motre na svoje čedo, prate svaku promenu, pozitivnoj se raduju, za lošu momentalno alarmiraju lekare.

Druga endoskopija posle 11. operacije je pokazala da je zalepljena fistula. Bila je to fantastična božićna vest. Ali, Sofija ima temperaturu, da li je infekcija od rane ili nekog drugog uzroka? Bojana i Dejan, u svom teškom psihičkom stanju, ne žele da se oglašavaju, ćute, trpe, strahuju, mole se, hrabre. Ni pariska dobročiniteljka Planka Bondulić ne uspeva konkretnije da kontaktira sa Nikolićima. Šalje im SMS poruke, ako stignu - odgovori su šturi, sažeti, tako reći, ništa ne kažu. I dani prolaze. Svi čekamo.

U svemu ovome ostaje pitanje kako je Sofija i kako prolazi kroz postoperativni tok? Nadanja su velika, a ćutnja Nikolića, možda, iskazuje strepnju i strah pred eventualnim komplikacijama. Nama koji smo pratili put lečenja male Sofije i zemlji Srbiji, koja je u humanitarnoj akciji u roku od četiri dana prikupila 122.000 evra za zakazanu neophodnu operaciju, ostaje da naše ujedinjene želje za ozdravljenje pretvorimo u moć, u energiju koja Nikolićima donosi radost. Tome se istinski nadamo.