Srbija tone u korupciju

Prema oceni Transparentnosti Srbije koja je predstavila izveštaj, ovaj porazni podatak svedočanstvo je da bitnih promena nema od 2008. godine, kao i da nivo ispod 50. mesta ukazuje da je korupcija u Srbiji endemska (stalno prisutina) bolest, bez suštinskog napretka u lečenju.

Deluje da posle smrti predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać nema pravog borca protiv korupcije političara i tajkuna. Međutim, član tog saveta Jelisaveta Vasilić tvrdi da u njegovom radu nikada nije bilo zastoja. Ona za "Vesti" tvrdi da je posle smrti Baraćeve ovo telo uradilo 15-ak referata, odnosno više nego ikada ranije.

- Kada je na vlast došao Aleksandar Vučić obećao je nultu toleranciju na korupciju i da će ispitati sve što smo uradili i dostavili Vladi i nadležnima za krivično gonjenje. Akcentirao je privatizacije preduzeća i poverovali smo mu, kao i EU koja je preispitivanje zahtevala uoči izbora 2012. na kojima je on došao na vlast. Nadali se i čekali da ispuni obećano, ali posle pet godina vidimo da te borbe nema, a da tužilaštva skoro da ništa nisu uradila - kaže Jelisaveta Vasilić.

Ona objašnjava i da se posle usvajanja Strategije o borbi protiv korupcije uloga Saveta promenila i da to Vladino telo sada ima preventivnu ulogu.

- Mi se stalno kod ministarstava u Vladi raspitujemo da li je bilo prijave korupcije, ali ona nisu imenovala ljude koji na ovom problemu treba da rade, uz opravdanja da nemaju sredstava za to. Zato smo se žalili da nam je rad blokiran, ali iz Vlade odgovora nema, pa se ni strategija ne primenjuje - pojašnjava ona.

Od mita najveći profit

Jelisaveta Vasilić kao najgoru tačku korupcije akcentira stečaj firmi.

- To je leglo najveće korupcije. Dovoljno govori činjenica da stečaj u Srbiji traje najmanje pet godina, često i deceniju, a rok je do godinu i po dana. Zato Zakon o stečaju mora hitno da se uvede. U nadležnom Ministarstvu privrede su nam se pravdali da nemaju čoveka za rad na tom pitanju, ali videli smo u medijima da su na tome radili bez nas iako smo jedno od tela koje mora da učestvuje i imamo urađen nacrt tog zakona - otkriva Jelisaveta Vasilić, koja je kao sudija decenijama radila na stečajnim predmetima.

Uzrok slabih pokušaja obračuna sa korupcijom i nedodirljivosti njenih žarišta, prema oceni Dragana Dobrašinovića, predsednika Koalicije za nadzor javnih finansija, leži i u činjenici da se pravosuđe ne obračunava sa korupcijom, a vlast na to gleda blagonaklono.

- I logično je da Vlada ćuti, jer je reč o korupcionašima koji su visoko pozicionirani u vlasti i javnim preduzećima, od državnog do lokalnog nivoa. Zbog lošeg pravosuđa je rizik po korupcionaše minimalan, a profit enorman. Tako se dešava nešto nepojmljivo, da su u državi prihodi od korupcije veći nego u IT sektoru ili građevini - pojašnjava Dobrašinović za "Vesti".
On kao velika žarišta korupcije ističe i javne nabavke i međudržavne ugovore o poslovima.

- Ima i manje vidljivih poslova koji prolaze a da ih ne zapaze javnost ili čak i stručnjaci. Uz to, državna pomoć privrednim subjektima je suprotna i domaćim i inostranim propisima, jer se obavlja direktnom pogodbom sa inostranim investitorom. Radi se bez tendera i konkursa, pa je eliminisana svaka konkurencija investitoru i tu se naravno ne gleda šta je interes države - ukazao je Dobrašinović.