Četnički lov na Tita: Broz je preživeo više sačekuša

Jedan od neuspelih atentata izveden je za  vreme Titove posete Džonu Ficdžeraldu Kenediju.

Pokušaj atentata se dogodio u Njujorku 1963, za vreme posete koja je trajala od 16. do 25. oktobra. Najpoznatiji u brojnoj legiji neuspešnih atentatora bio je Nikola Kavaja, Srbin sa Kosova poznat kao "lovac na Tita".

On je potrošio dobru polovinu života organizujući "sačekuše" za Maršala. Nema gde ga nije bilo: vidimo ga u Kamp Dejvidu, iza nekog zida; u Viliamsburgu se maskira u sveštenika, ali ni tu nema uspeha pa 1979, planira da otme avion, kako bi se njime zabio u Centralni komitet. Ali, nijedan od tih pokušaja nije uspeo.

"Tito je bio drumski razbojnik. Upropastio je srpski narod. Da sam ga ubio, bilo bi mi dosta da poživim i dve sekunde", rekao je, ali uspeo je samo da odsluži 18 godišnju robiju. Radoš Stevlić, poslednji atentator Tita, odležao je u Arizoni deset godina zbog iste aktivnosti.

U beogradskoj Politici, rekao je: "Kao i moji saborci, smatrao sam da je Josip Broz lažni car Šćepan Mali i da ne zaslužuje da vlada Srbijom. Sa druge strane, bio sam svestan da po našoj veri nemam pravo oduzeti čoveku život. I možda je bolje što se sve završilo kako i jest. I da smo ga tada likvidirali, ništa se ne bi promenilo".

Stevlić je Tita pokušao da ubije u Meksiku, Filadelfiji i Vašingtonu. Sreća je po komunističkog vođu, što se nije šetao po travnjacima ispred Bele kuće, jer bi tamo bio nezaštićen.

Ali, on je u Beloj kući bio rado viđen gost: tretiran je kao legenda Drugog svetskog rata pa su ga u Vašingtonu primila tri američka predsednika. Poslednji, Džimi Karter, Tita je nazivao radi spoljnopolitičkih saveta. Josip Broz učestvovao je tako i u kreiranju američke spoljne politike. Desničar Nikson toliko je cenio Tita da je za vreme posete Hrvatskoj otišao i do Kumrovca, kako bi video kuću u kojoj se rodio.