Kristijanovi anđeli čuvari

I kao i uvek dosad, odmah bude prosleđen na njenu kućnu adresu, što ovoj mladoj ženi bez ikakvog zaposlenja mnogo znači.

- Pronaći prave reči kojima bi mogli da se zahvalimo tim divnim ljudima nije nimalo lako, jer nas oni bukvalno izdržavaju. Za nas su poput porodice koju nikada nismo imali. I da nije njihove pomoći, ko zna šta bi sada bilo sa mnom i sa Kristijanom. Neka im dobri Bog stostruko vrati. Nama je svaki dinar veliki kao kuća. Sami smo, a često i usamljeni, jer u Leskovcu nemamo nikog od rodbine. A i druženja sa drugim ljudima i decom su nam ovde ograničena jer svako gleda da se izbori kako zna i ume sa poteškoćama koje nas svakog dana pritiskaju. Posla ni za lek, što me užasava. Mlada sam i sposobna za rad, da se borim za nas dvoje, a tu šansu niko da mi pruži. Vezu nemam, samim tim šanse da se zaposlim u Leskovcu, u kome je sve "mrtvo", ravne su nuli. Najradije bih negde otišla za poslom, ali nemamo gde. Ovde nam je siguran krov nad glavom i to je jedini razlog zašto nismo otišli odavde - iskreno će Slađana Stamenković.

Kristijanov otac je napustio Slađanu još dok je bila u drugom stanju, tako da na njegovu pomoć odavno ne računaju. Svaki prilog plemenitih čitalaca "Vesti" iz dalekog sveta, poput ovih divnih dama iz Sidneja, za Stankoviće je praznik u kući.