Zaboravljeni običaji: Jedanaest zdravica
Nazdravičar, onaj koji drži zdravicu, biranim rečima poželi sreću, dug život, blagostanje domaćinu ili slavljeniku i onima u čiju čast se održava svečanost. Iako ima više vrsta zdravica, najpoznatije su slavarske zdravice, budući da na slavama uvek ima dosta dobre hrane, uz koju ide dosta dobrog vina ili rakije što podiže raspoloženje gostiju, pa tako, ponekad, može da se zaređa po dvanaest ili čak više zdravica.
* Zdravice su se u ne tako davna vremena držale po ustaljenom redu, a svaka je imala svoj naziv, koji se može razlikovati od mesta do mesta, u zavisnosti od toga kako su se pokolenjima zdravice prenosile.
Tako, na primer, prva zdravica koja se drži na slavi, negde se zove "U dobri čas", negde "Za pomozi Bože", a negde "Za zdravlje domaćina i ukućana".
Uz prvu čašu se uvek nazdravljalo za zdravlje domaćina i ukućana, i zato su se ove zdravice i zvale "Za pomozi Bože", "U dobri čas". Druga čaša je namenjena zdravlju kumova i prijatelja, pa se nazivala "U slavu zakona i krsnog imena" ili "U bolji čas". Treća čaša je za zdravlje komšija i gostiju, a imena su joj "Za Svetu trojicu", "U slavu Božju" ili "U slavu sveca zaštitnika".
* Četvrta čaša se zvala obično "Kako Gospod zapoveda", a podizala se pre svega za zdravlje domaćina. Ponegde se nazivala i "Za četiri stupa jevanđelja".
Petom čašom je nazdravljao samo domaćin i to u zdravlje prijatelja i gostiju. Ova zdravica se nazivala "Za Petozarne mučenike". Šesta čaša je išla "Za čestitost bora i sabora", tj. cele zajednice, a tada je domaćin uzvraćao zdravicu rečima: "Za zdravlje komšija zvanih i nezvanih". Sedma čaša je ponovo namenjena blagostanju kumova i prijatelja: "Za sofre, obraza i viđenja". Osmom čašom su susedi nazdravljali domaćici, pa se ova zdravica uglavnom svuda tako i nazivala "U zdravlje domaćice".
* Deveta čaša bila je za zdravlje i napredak omladine, a deseta čaša ponovo za zdravlje kumova i prijatelja. Jedanaestom čašom, zvanom "U pijante" nazdravljalo se i pilo sa ukrštenim rukama bez ikakve besede, jer se računalo da su do tada svi gosti na slavlju već bili dovoljno zagrejani alkoholom da bi uopšte mogli da se sete čemu bi još nazdravili. Dvanaesta čaša se zvala "Za poslađenije", i njome su se zaslađivale sve prethodne zdravice. Konačno, trinaesta čaša, koja u ovom slučaju nije značila baksuzan broj, bila je, kao što joj i samo ime kaže, "Ispratnica", odnosno zdravica za rastanak gostiju, do sledećeg velikog slavlja.