Čudotvorna namirnica: Poboljšava krvnu sliku i usporava starenje!
Duga tradicija uzgajanja cvekle, vuče svoje poreklo još od II milenijuma pre nove ere. Prvi ostaci su pronađeni u predelima Mesopotamije, Egipta i Tebe, kada je korišćena u ishrani isključivo zbog svojih listova. U Evropi je prvenstveno bila zastupljena u močvarnim predelima Engleske, a njenom širenju je doprinela Rimska civilizacija, koja je koren koristila u stočnoj ishrani.
Značaj cvekle je naglo porastao u 18. veku, kada je berlinski apotekar, Andreas Mangraf, otkrio da cvekla sadrži veliku količinu šećera. Tada su otvorene i prve fabrike, za ekstrakciju šećera iz cvekle, u Kunernu. Nakon uvoza u Francusku, za ovu biljku zainteresovao se i Napoleon, te otvara specijalnu školu za njeno proučavanje. Danas je najviše rasprostranjena u centralnoj Evropi, Rusiji, Poljskoj, Francuskoj, Italiji i SAD-u.
Cvekla u svom sastavu sadrži mnogo minerala i vitamina, među kojima je i jako redak B12. Bogata je gvožđem, belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. Zbog ovih sastojaka već dugo je prisutna kao lekovita biljka u narodnoj medicini. U te svrhe se najviše koristi njen koren, u cilju poboljšanja krvne slike. Njena lekovitost je dokazana i u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba dok je prisustvo joda korisno protiv ateroskleroze i procesa starenja.
Betanin i betain, podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove u dobrom stanju i podstiču rad jetre. Kuvanjem cvekla gubi većinu lekovitih sastojaka, stoga ju je najbolje konzumirati ceđenu, u vidu svežeg soka.
Ova čudnovata voćka se može iskoristiti i u estetske svrhe. Sok cvekle, nanošenjem na lice, pospešuje hidrataciju i uklanja mrtve ćelije, dok se ispiranjem kose dobija crvenkasti odsjaj.
Iskoristite sva magična dejstva ove biljke i učinite svoj život zdravijim!