Ostavljeni da umru od gladi
- Zvao me je njihov komšija Mika, koji im često pomaže i rekao mi da ih deset dana nije video. Odmah sam dotrčao do njihove kuće da vidim šta je sa njima. Pošto im je pre četiri-pet godina isečena struja, kada sam ušao bilo je mračno i počeo sam da ih dozivam. Međutim, niko se nije javljao. Otišao sam do Mike i uzeo sveću. Kada sam se vratio video sam u jednoj sobi Anku kojoj je glava visila ka podu, a telo bilo na krevetu. Ušao sam u drugu sobu i tamo zatekao Žiku - kaže Milivojević sa suzama u očima, dok pored njega stoji supruga Dragana Milivojević, sestra i ćerka preminulih.
Odmah su pozvali policiju. Međutim, dok su se dan posle otkrića tragedije rođaci spremali za sahranu, došli su policajci i saopštili da je tužilac izdao nalog za obdukciju, pa je sahrana odložena, a tela su odnesena iz kuće.
Dok su čekali rezultate obdukcije, rođaci stradalih pričaju za "Vesti" o tužnoj sudbini majke i sina, ostavljenih bez prihoda, struje, u kući sa poluslomljenim prozorima, bez grejanja i hrane.
- Četiri godine nemaju struju, ni primanja. Ništa od Centra za socijalni rad nisu dobili. Živorad se lečio u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu, ona je bila stara, ali mesna zajednica ništa nije pomogla - kaže Dragana Milivojević.
Njen suprug dodaje da se pretpostavlja da su umrli od gladi, a onda su se tela i smrzla.
- Imali su šporet u kući, ali nisu imali drva za njega. Samo su prošle godine jednokratno dobili 11.000 dinara i ništa više za sve te godine. Struja im je isečena, nisu mogli ništa ni da spreme. Nisu ništa za jelo imali u kući, glad ih je na ovu zimu ubila - kaže Milivojević.
Opština je nesrećnoj porodici poklonila šporet pre dve godine, ali uz pomenutu pomoć, to je bilo sve.
- Kao da sam slutio da će nešto biti. Živorad mi je rekao da će ako mu majka umre, i on odmah za njom - dodaje Sreten.
Komšija nesrećne porodice Goran Veselinović ogorčen je na sve, pogotovo državu.
- Umrli su od gladi, a posle su se smrzli. Ovde u državi vlada opšte rasulo. Psihički su oboleli zbog nemaštine. Imali su nešto zemlje, malo imanje, pa je zato država rekla da ne mogu da dobiju pomoć, a oni nisu mogli da ga obrađuju - kaže besan na sve Veselinović.
On dodaje i da je "Živorad, iako psihički oboleo, bio pitom, te da nije krao, niti se loše odnosio prema bilo kome".
Rođak ih spasao prošle godine
Toma Tufegdžić, rođak stradalih, šokiran je njihovom krajem i kaže da ih je prošle godine spasao sigurne smrti, ali da ove godine niko nije bio tu da im pomogne.
- Prošle godine su oboje popadali od iznemoglosti. Video sam da će da umru, a Žika mi kaže da su gladni. Odmah sam im od kuće doneo džak krompira, nešto krastavaca i paprike. I još neke komšije su im donele nešto hrane, tako su pregurali prošlu godinu - priseća se Tufegdžić.
Predosećao lošu vest
I drugi zet preminule Anke kaže kao da je predosećao da će nešto užasno da se desi. Dobrica Simić priča za "Vesti" da ga je komšinica zvala da ga obavesti.
- Čim mi se javila, znao sam da nešto sa Ankom i Žikom nije dobro. Rekao sam joj da pretpostavljam da su umrli, nisu imali ni šta da jedu, niti gde da se ogreju - kaže Simić.