U mislima dobročinitelja više od decenije
Njeni prezimenjaci Kljajići sa drugog kraja sveta, a poreklom iz Ceranja Gornjih, nedavno su joj posredstvom naše Redakcije iz Sidneja uputili dar od 600 dolara. Ovu pomoć sakupili su i poslali: Ljube, Zoran, Miško, Mira, Nono i Ruža koji sada žive u Sidneju i Gold Kostu.
Ne časeći časa, reporteri "Vesti" potrudili su se da ovaj prilog, kao i prethodno pristigli od 100 dolara, uoči Božića od velike dobrotvorke Rajke Tarlać i grupe njenih prijatelja iz Sidneja, proslede na Svjetlaninu kućnu adresu. Koliko se ova mlada žena obradovala pristigloj pomoći, još više se radovala tome što je zemljaci iz belog sveta nisu zaboravili. Ni nju, ni njenu ćerku Jovanu, niti majku Milku bez koje bi njihov život bio mnogo teži.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Posebno ne Svjetlaninu veliku životnu tragediju koja ju je zadesila pre više od decenije, kada je preživela jedno od najsmrtonosnijih neuroloških oboljenja i u komi rodila zdravu ćerkicu Jovanu, ali nažalost posle svega ostala nepokretna. Njena Jovana pohađa šesti razred i dobar je đak, što u Svjetlanin život unosi najviše radosti. Ipak, uprkos njenoj velikoj borbi da stane na svoje noge i bude životni oslonac ćerkici, u čemu su je podržali mnogobrojni čitaoci "Vesti", još nije uspela u toj zamisli. Pomaka ima svakog dana, ali nedovoljno da prohoda. Novac je otežavajući faktor.
- Vreme prolazi, daljina čini svoje i mnogi te zaborave, što sam osetila na svojoj koži, ali ne i ti divni ljudi sa drugog kraja sveta. Ne mogu a da im se ne divim. Hvala im do neba, kako mojim prezimenjacima, tako i Rajki i njenim prijateljima na stalnoj pomoći. Želimo im svu sreću i dobro zdravlje. Kod nas u suštini nema ništa posebno novo. Svaki dan ima pomaka, ali malih. Živim i dalje u nadi da ću jednog dana stati na svoje noge, biti prava majka mojoj Jovani i pružiti joj sve što jedna majka može da pruži. Posebno me hrabri činjenica da u potpunosti osećam noge, imam reflekse, ali nemam još dovoljno snage da ih "pokrenem". Za to je potrebna dodatna ishrana i više fizikalnih terapija, ali to iziskuje novac koji nemamo. Isto tako trpim i velike bolove kada ne vežbam, a i sa rukama se mnogo bolje služim nego ranije. Dakle, ono što je najvažnije je volja, trud, vreme i novac. Zato me dobri i humani ljudi poput ovih dobrotvora iz Australije osnaže još više da istrajem i budem uporna u nastojanjima da prohodam. I što je najvažnije, znam da nisam zaboravljena - rekla nam je obradovana Svjetlana koja inače veoma teško živi u Republici Srpskoj.
Jovani za rođendan
- Prvo ću da kupim ćerki poklon za njen rođendan, tačnije 19. januara kada puni 11 godina. Kao i obično, Jovana ništa posebno nije poželela, niti mi ikada traži. Svesna je naše situacije. Veoma je skromna, zbog čega sam zaista ponosna majka i zato mi je želja da prvo nju obradujem nečim lepim. Ona mi je svakako motivacija više da jednog dana stanem na svoje noge i opet prohodam. Svi doktori me podržavaju u mojoj nadi, kažu ako nešto želiš dovoljno jako i dugo, ostvariće se, mora - poručila je Svjetlana.