Lečilišta starija od države
U Drugom svetskom ratu banje su opustele, ali su u mirno doba nastavile da se razvijaju. Grade se hoteli, lečilišta, radi se na unapređivanju zdravstvenog tretmana i medicinske ponude. Taj razvoj, sa svojim usponima i padovima, nastavljen je do danas.
Neke od mlađih banja Srbije su Mataruška Banja i Banja Vrdnik, dok u red najstarijih idu Vrnjačka Banja, Sokobanja i Ribarska Banja, ali je teško utvrditi koja tačno može poneti titulu najstarije.
Naime, već stari Rimljani su bili upoznati s izvorima lekovite vode širom Srbije, pa su izuzeci oni koji su kasno otkriveni kao, na primer, sumporoviti izvor Mataruške Banje, koji je proradio tek u 19. veku. Lekovita svojstva velikog broja srpskih banja vekovima su korišćena, a na tlu Ribarske Banje pronađeni su ostaci koji ukazuju na to da su se tu lečili ljudi još u vreme praistorije.
Neke banje Srbije postoje duže od srpske države. Njihovi koreni zadiru daleko u prošlost i prepliću se s koracima starih Rimljana, Vizantinaca i Turaka Osmanlija. Ovo je uslovilo kulturno i istorijsko bogatstvo banja u Srbiji i one, poput malih muzeja u koje je urezan pečat vremena, čuvaju u sebi tragove prošlosti.
Obilje izvora
Srbija bi se mogla nazvati Republikom banja. Ovaj epitet je već ponegde, kod nas i u inostranstvu, dobila među stručnjacima za banjski turizam zbog obilja termomineralnih izvora, duge tradicije i opšte popularnosti njenih banja. Na celokupnoj teritoriji Srbije registrovano je oko 300 termomineralnih izvora, veće ili manje izdašnosti koje bi trebalo kaptirati, zaštititi i utvrditi njihov mineralni sastav. Malo je zemalja u svetu koje na tako maloj površini kao što je tlo Srbije imaju ovakvu količinu mineralnih hladnih i toplih voda.