Slava kao blagoslov

Domaćini koji slave slavu nazivali su se svečarima, a kad bi im gosti ulazili u kuću obavezno su govorili: "Dobar dan i čestito ti sveto! Slavio ga mnogo godina u zdravlju i veselju!" ili: "Pomozi Bog, srećna vam slava!" Prijatelji iz drugih, a udaljenih mesta na slavu su dolazili i nepozvani.

* Toga dana kuće domaćina-svečara nisu bile samo gostoljubivi domovi spremni za gošćenje rođaka i prijatelja, nego su postajale i mesta molitve, pretvarale su se gotovo u crkve jer bi domaćin sa porodicom prinosio molitve zahvalnosti Bogu i svome svetitelju za dotadašnje darove i molbu da ih sve i ubuduće prati božji blagoslov, zdravlje, sreća i svako dobro u životu i radu.

* Dom svečara bio je tog dana otvoren i za putnike i druge namernike, a siromašnima i nevoljnima delila se pomoć, već prema mogućnostima domaćina. Slavilo se kako se moglo, pa bi svoju slavu proslavili čak i najsiromašniji, makar pominjući tog dana u molitvi svoga svetog zaštitnika.

* U vreme vekovnog robovanja, dani slave bili su trenuci preporoda, koji su ulivali ohrabrenje. U proslavljanju slave, Srbi su videli izvor snage da izdrže sve patnje kroz koje je prolazio i dočekati dan slobode. Tako je jedan od najstarijih predsmrtnih zaveta domaćina potomcima bio da proslavljaju krsno ime - svoju slavu - jer će samo vera moći da snaži volju za životom, i sačuvati narodnost i ime srpsko.

* Proslavu slave nije zaboravio ni knez Lazar Hrebeljanović, pre nego što će povesti srpsku vojsku na Kosovo, u odsudni boj. Zahvaljujući kosovskoj legendi koja se prenosila s kolena na koleno, i mnogo vekova posle Kosova, srpski vojnici su nastavili da slave svoje slave u vlažnim ratnim rovovima, pa čak i usred ljute borbe.