Spas od zime i gladi
Sa ovo dvoje nevoljnika, koje je teška sudbina sustigla na svakom polju, a nad kojima mnogo godina bdiju, stvorili su posebnu prijateljsku i neraskidivu vezu.
Takav slučaj je i sa članovima Udruženja srpske bratske pomoći iz Kanade, koji već punih pet godina na svaka tri do četiri meseca Aleksandru Čoliću i njegovoj samohranoj majci Ljiljani upućuju vrednu pomoć od oko 300 kanadskih dolara. Izuzetka nema ni ovog puta.
O njihovom poslednjem dobročinstvu naše novinare je obavestila, kao i uvek, majka Ljiljana. Iako je proteklih dana sve lošijeg zdravstvenog stanja, čim je stigla pomoć članova Srpske bratske pomoći nije časila časa da uputi svoju iskrenu zahvalnost, jer teško bolesnom Aci i sve nemoćnijoj majci pomoć dobročinitelja iz Kanade mnogo znači.
- Moj Aca je iz dana u dan sve gore, a i moje zdravstveno stanje je ozbiljno uzdrmano. Valjda su godine, ali i konstantna borba da budem i ostanem jaka sada uzele svoj danak. Osim zapaljenja pluća, muke mučim i sa leđima, a samim tim se i lošije krećem, što dodatno otežava našu situaciju, jer Aci ne mogu da pomognem. Jednostavno rečeno, nevolje nas sustižu jedna za drugom i izlaz se ne vidi i ne nadzire. Ipak, svim članovima Udruženja srpske bratske pomoći iz Kanade, kao i njihovom predsedniku Branislavu - Banetu Živanoviću iz Toronta, dugujemo ogromnu zahvalnost. Ne postoje prave reči kojima bismo Aca i ja mogli da opišemo ono što nam je na srcu i koliko smo zahvalni, jer nas je njihova podrška nebrojeno puta spasila još većih muka - kazala je u telefonskom razgovoru reporterima "Vesti" 63-godišnja Ljiljana Čolić, dodavši:
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Kao i uvek, ovaj novac za nas stiže i više nego u dobar čas, da imamo za ogrev, ali i ono najosnovnije, hranu i lekove. Već sam se ozbiljno zabrinula šta da radim, jer smo u kući ostali bez dinara. Nažalost, Acina invalidska penzija i nadoknada za tuđu negu i pomoć nisu dovoljni da pokriju naše najosnovnije potrebe, posebno kad smo oboje bolesni i kada nam svako malo trebaju lekovi - kaže ona.
Iznenadna poseta
- Iskoristiću ovu priliku i da se od srca zahvalim Miri Stevanović iz Bazela, koja nas je nedavno posetila i to ruku punih poklona, namirnica i slatkiša za Acu. Mnogo nas je obradovala i usrećila, pre svega time što nas nije zaboravila i što nam se pružila prilika da je još jednom vidimo - kazala je majka Ljiljana.