Bivši zamenik šefa CIA za Balkan: Vreme je za podelu Kosova!

"Vučićeva vlada prinosi Kosovo kao žrtvu EU"

"Dalje, Beograd mora da jasno stavi do znanja da je Srbija voljna da se upusti u pregovore, te da će to i uraditi, tek kada se uspostavi novi, efikasniji okvir. Priština će osuditi ovakav stav i apelovati na EU i SAD da izvrše pritisak na Srbiju. Ali jednom kada Beograd prelomi, ne sme da ustukne. Novi pristup mora da se neizostavno pozabavi pitanjem suvereniteta.

Briselskim dogovorom do sada nije postignut naročit uspeh, a mali progres koji je načinjen uglavnom se ticao trivijalnijih pitanja - poput telekomunikacija - koja nemaju preteranog uticaja na srž problema. Ali, iz pukog očaja, te "manje" probleme vlada u Beogradu tretirala je kao ogromna dostignuća. Nije zgoreg pomenuti, na primer, da nikakvog pomaka nema ni u uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu zbog kosovske nepopustljivosti. 

Kosovski Albanci na sve gledaju iz perspektive da će Srbi učiniti šta god da ugode Evropskoj uniji, a da Priština može sebi priuštiti neumoljivost jer je vreme na njihovoj strani. Prištinski lideri smatraju da uživaju podršku Zapada, naročito SAD, te da Srbija nikada nije, niti će imati prednost. Na širem planu, Priština je u pravu. Vučićeva vlada s takvom je odlučnošću rešila da oltaru Evropske unije kao žrtvu prinese Kosovo, da je zvanični Beograd odmah Srbiju bacio u defanzivu. Beograd kaže i da Srbi nikada neće predati Kosovo. Ali, malo-pomalo, upravo se to događa.

Beograd mora da preuzme ulogu lidera u ovom procesu, umesto da pristane na poziciju slabijeg koji preklinje, ali mora i da prihvati tešku činjenicu da Srbija neće dobiti Kosovo nazad. Bilo kakav pokušaj u tom pravcu neminovno bi potpalio rat - rat koji Srbija ne bi mogla da dobije.

Za početak, Beograd bi trebalo da primeni ideju iz 2008. godine o podeli Kosova po etničkoj liniji. Shodno tome, uspostavila bi punu suverenost severno od Ibra, gde Srbi čine više od 90 odsto stanovništva. Ta oblast hronično je suočena sa problemima poput visoke stope nezaposlenosti i siromaštva. Takva situacija samo će se dodatno pogoršati ukoliko se pitanje suverenosti ne reši blagovremeno. To je sudbina kakvu narod u Kosovskoj Mitrovici nije zaslužio i sramota koju Vlada Srbije i dalje dopušta.

Oblast južno od Ibra trebalo bi da potpadne pod suverenitet Kosova. Svi Albanci severno od reke koji ne žele da žive pod srpskom suverenošću treba da se presele na jug uz pomoć Ujedinjenih nacija. Albancima koji, ipak, žele da ostanu na severu, mora biti zagarantovano pravo na sigurnost i normalan život. To je moguće postići sporazumom između Beograda i Prištine čije bi sprovođenje nadgledale UN.

Potrebno je, takođe, da se jednako efikasno reguliše i položaj opština sa većinskim srpskim stanovništvom, istorijskih i religijskih znamenitosti južno od Ibra. To su uglavnom oblasti između Prizrena i Uroševca, južno i istočno od Prištine, i gradovi poput Peći, Dečana i sl. Srbima u tim oblastima mora biti garantovano pravo na sigurnost i normalan život, kao i da njihove svete i istorijske znamenitosti budu potpuno zaštićene.

Svi Srbi koji ne budu želeli da žive pod kosovskom suverenošću treba da se presele na sever ili u Srbiju uz pomoć Ujedinjenih nacija. Dalje, svim Srbima mora se osigurati slobodan, otvoren i bezbedan pristup srpskim zajednicama bilo gde na Kosovu - a za to bi takođe bile zadužene UN. 

Ovakav pristup iziskivao bi obimne pregovore. Iz pregovora bi u svakom slučaju trebalo isključiti SAD i EU, s obzirom na to da bi njihovo učešće proizvelo nepotrebne pritiske, usporavalo proces i zakomplikovalo konačno zaključenje problema. Ali kada bi se takav politički sporazum zaista mogao dostići, on bi neminovno popločao put za višestruke ekonomske nagodbe koje bi jednako koristile i Srbiji i Kosovu", zaključuje Stiven Majer.