Dostojno obeležio praznike

- Da budem iskren, i nadao sam se da će me se neko setiti pred praznike i tako je i bilo. Prvo mi je stigla uputnica sa 6.000 dinara od Milana Mihajlovića iz Mladenovca, a potom je poštar, pred Božić, dolazio još dva puta. Jednom mi je doneo 50 evra od Ljubice Vukomanović iz Beča, koja mi je i ranije slala novac, a potom i od njenog sina Zorana Mitrovića, koji takođe živi u Beču, a koji mi je poslao 100 evra. Koliko je novac koji nam je stigao od humanih ljudi iz sveta o praznicima značio, to znamo samo ja i moja porodica, jer u kući više nismo imali ni dinara. Ovako, delić novca smo potrošili za skromnu božićnu trpezu, tek koliko da na pravoslavni način obeležimo rođenje Hristovo, a ostatak novca čuvamo da nekako preživimo januar. Drugi obično kažu da im je mesec januar najduži i nekako najsiromašniji mesec, a nama Petkovićima je svaki mesec takav. Naravno, od srca se zahvaljujem Milanu, Ljubici i Zoranu na novcu koji su nam poslali, kao i svima drugima koji su nam do sada pomagali. Možda i vrednije od novca je činjenica da ima još mnogo ljudi koji ne zaboravljaju ni mene ni sve druge koji su dali sve što su imali u odbrani zemlje, a koji, nažalost, danas žive na ivici egzistencije - kaže za "Vesti" Dejan Petković.

Nakon što mu je geler kasetne NATO bombe otkinuo desnu ruku ostao je invalid koji sa porodicom životari na ivici bede. Četvoročlana prorodica heroja sa Košara živi od invalidske penzije koja nije dovoljna ni za najosnovnije životne potrebe, a za suprugu Irenu koja, kao i Dejan, ima ozbiljne zdravstvene probleme i sinove Stefana i Nemanju nigde nema posla. Pored toga, Dejan ovih dana treba da ide na operaciju tumora koji se pojavio na mestu gde mu je odsečena ruka, što su dodatni troškovi i dodatni nemir u porodici. No, i pored svega, Dejan se nada da će biti bolje.