Praznici koje nikad neće zaboraviti

Među onima koji su sa nestrpljenjem čekali da se uvere u njihovo postojanje, jesu i braća Ivan i Rade Petrić iz sela Zvjezda sa Jabuke kod Prijepolja. Njihove želje bi ko zna do kada ostale samo želje da nije bilo novinara "Glasa zapadne Srbije" koji su sasvim slučajno upoznali Ivana, Rada i njihovu samohranu majku Vladimirku u započetoj, ali samo donekle izgrađenoj kući u najzabitijem zaseoku sela Zvjezda.

- Kuću je počeo da gradi moj pokojni suprug Dragan, ali tek što je pokrio kuću predstavio se Gospodu, a ja ostala sa Ivanom i Radom u nedovršenoj kući bez igde ičega. No, prag kuće, ma kakva bila, nisam želela da napustim i tu živim sa svojim sinovima koji su i moja uzdanica i nada. Živimo od nešto socijalne pomoći i deca su više gladna nego sita, ali da molim za milostinju neću jer ne želim da brukam decu, a i od koga da molim i tražim? Uostalom, za koju godinu će da porastu i ne bih želela da u društvu budu ismevani. Ovako, imamo ono što je Bog dao, a ono što nije, trpimo - ističe Vladimirka, koja stoički podnosi sve nedaće nakon smrti supruga i odlučna je da baš u toj kući podiže decu prerano preminulog supruga.

Ivan, stariji sin Vladimirke Petrić, kao i druga deca, prošle godine je cele noći držao prozor otvoren, jer je čuo da u noći uoči Nove godine, a i o Božiću, dolaze Deda Mraz i Božić Bata, očekujući poklon za sebe i svog brata Rada. Čekanje je, međutim, bilo uzaludno jer poklona za njih, iako su bili dobri i u svemu slušali majku, nije bilo. Ipak, prošlo je samo nekoliko dana od kada su novinari ispunili jedan od zadataka novinarskog poziva, opisali život i želje sirotana sa Jabuke, i sve se promenilo.

U kuću Petrića na kraju sela Zvjezda već nekoliko dana uoči Nove godine i sve do Božića dolazio je poštar i Ivanu i Radu doneo toliko poklona za koje je bilo potrebno da se angažuje poštarski kombi.

- Dug je spisak ljudi koji su mojoj deci poslali novogodišnje i božićne poklone, a među njima su: bivši episkop Mileševske eparhije Filaret, policajci iz Prijepolja, poznati biznismeni braća Ćatić koji su poslali toliko slatkiša koliko moja deca do sada nisu videla, pa firma Silteks koja nam je poslala ćebad i posteljinu, jedna humanitarna organizacija iz Švajcarske nam je obećala da će nam uraditi kupatilo da se deca više ne kupaju u koritu pored šporeta, preduzeće Trandteks je poslalo LCD televizor, a Čačani Vladimir Ristović i Ivan Perunac koji žive u Čikagu poslali su nam 50.000 dinara. Javljali su nam se i ljudi iz opštine Prijepolje i obećali pomoć. Ljudi nas zovu svakog dana i bodre nas i raspituju se kako da nam pomognu. I tako, posle toliko muka i moji sirotani Ivan i Rade su dobili toliko željene poklone - kaže presrećna majka Vladimirka.

Rade i Ivan ni ove godine nisu videli Deda Mraza i Božić Batu, ali su se uverili da oni postoje i da su oni, zapravo, svi dobri ljudi na ovom svetu koji osećaju i muku onih koji nemaju i koje život nije milovao od najranijeg detinjstva.