Napadi na Miloševića - neko mora biti gori od Pavelića
Hrvatski premijer Andrej Plenković, u pokušaju da se "izvadi" za blamažu na prijemu Srpskog narodnog veća povodom Božića, pojasnio je da nije rekao "velikosrpska" nego Miloševićeva agresija, i po ko zna koji put u novijoj istoriji potegao argument protiv Srbije simbolizovan u liku i delu bivšeg predsednika.
Iako je Milošević mrtav već više od decenije, a Srbija je i zvanično raskrstila sa njegovom politikom 5. oktobra 2000. godine, bivši predsednik Srbije i SRJ je i danas je izgovor i ključni argument u svim raspravama u kojima se Srbija "udara po ušima".
Istoričar Čedomir Antić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da su za Hrvatsku, ali i za Bošnjake i Albance sa Kosova, a u izvesnoj meri i za Crnu Goru i Makedoniju, devedesete godine prošlog veka bile vreme osnivanja nacija.
Za Hrvatsku je rat, u kojem su imali podršku velikih sila i u kojem je njihov predsednik Tuđman imao sporazum sa Miloševićem, iskorišćen da postane "osnivački mit", smatra Antić.
- U suštini, Milošević je njima dobrodošao, jer im je bio potreban neko ko će na neki način nadmašiti Pavelića i Hitlera. Milošević je za njih neka vrsta babaroge, đavola koga oni potežu uvek kad se treba "obračunati" sa Srbima, ali, što je češće slučaj, i utvrditi nacionalno jedinstvo - kaže Antić za Sputnjik.
On dodaje da kad neki šovinista poput Plenkovića hoće da se pokaže kao umeren političar onda on počne da govori o Miloševiću, dok većina napada Srbe i Srbiju.
- Da je Milošević dočekao kraj suđenja u Hagu, bio bi po svemu sudeći oslobođen po optužnicama za Hrvatsku i BiH, pošto su svi njegovi neposredni potčinjeni - Perišić i Simatović i Stanišić - oslobođeni - smatra Antić.