Svetski mediji u krizi: CNN otkazuje pretplatu na AP
Ugovor između CNN-a i AP-a ističe 30. juna. Do tog datuma će CNN koristiti servise AP-a, uključujući video, foto i druge, navela je ta agencija.
|
CNN je koristio servise AP-a od osnivanja kablovske mreže 1980. godine.
Uprava CNN je obavestila zaposlene da prestaje korišćenje servisa i materijala AP-a i da se oni ubuduće u svom poslu više oslanjaju na vlastite snage, da budu "kreativniji i snalažljiviji". Takođe je rečeno da će se više investirati u sam CNN. |
"Nećemo više koristiti servis i materijale AP-a", naglasio je direktor CNN Worldwide Džim Valton u poruci zaposlenima, ističući da je "reč o važnoj etapi u procesu koji smo otpočeli 2007. s ciljem da budemo vlasnici sadržaja koji se objavljuje na našoj mreži".
Direktor CNN Worldwide je objavio da će CNN ubuduće koristiti servise britanske agencije Rojters i francuskog AFP-a.
Portparol AP-a Pol Kolford je povodom otkazivanja izrazio žaljenje što gledaoci CNN-a neće imati pristup hitnim vestima i izveštajima AP-a iz celog sveta.
|
|
AP je, kao i druge velike svetske agencije , poput Rojtersa i AFP-a, zapala u fiansijske teškoće i prošle godine je objavila pad dobiti 65 odsto.
Agencija AP je osnovana 1846. kao "Zadruga štampe", sa sedištem u Njujorku. Danas servisima snabdeva oko 1.500 dnevnih novina i oko 5.000 radio i TV stanica širom SAD. Oko 1.300 američkih medijskih kuća su stalne članice, a njih oko 4.000 su pridruženi članovi AP-a, navela je ta agencija.
Svetski mediji u krizi
Mediji u svetu, a pogotovo štampana novinska izdanja, teško su pogođeni svetskom finansijskom krizom - gubici se mere desetinama procenata, tiraži postaju sve manji, akcije padaju. Uprave vodećih medija u svetu su suočene sa potrebom reorganizacije i smanjenja broja novinara, okreću se "lokalnim temama", dok stručnjaci upozoravaju da će se to odraziti na kvalitet novinarstva kao profesije.
|
Istu muku muči štampa u Velikoj Britaniji, gde vodeći listovi "San", "Dejli mejl" i "Dejli miror" smanjuju tiraže, dok "Tajms" najavljuje otpuštanja.
"Tajms" i "Sandej tajms" su 2009. dostigli gubitke od 87,7 miliona funti, a samo su dva britanska lista ostvarila porast tiraža: "Indipendent on sandej" za 1,88 odsto i "Dejli star" za 0,05 odsto. |
Problem na koji svetski mediji navode kao jedan od uzroka krize u koju zapadaju su pad zarada od reklama i pad tiraža, za šta posebnio okrivljuju izdanja onlajn na globalnoj mreži i svima dostupnom "Gugl njuzu", indeksu za pretraživanje štampe.
Medijska grupacija "Tomson Rojters" je u prvom tromesečju ove godine zabeležila pad profita od 33 odsto, nemačka medijska grupacija RTL je saopštila da mora da smanji troškove u svim radio i TV stanicama širom Evrope, a španski Telesinko, koji je u vlasništvu italijanskog Mediaseta, imao je lane pad profita od 64 odsto i taj trend se nastavlja zbog smanjene za čak 20 odsto zarade od reklamiranja.
"USA tudej" najavljuje za iduću godinu zatvaranje svog biroa u Vašingtonu, a lane je "za dlaku" izbegnuto gašenje "Boston Globa" pošto je spas stigao kroz dogovor sa najvećim sindikatom o smanjenju troškova.
Prihodi od marketinga su smanjeni i najvećim američkim dnevnicima "Njujork tajmsu" i "Vašington postu", dok su operativni troškovi porasli.
Da je finansiranje novinarstva u doba Interneta težak, ali savladiv zadatak, zaključeno je na više međunarodnih novinarskih okupljanja na kojima su učesnici pažnju poklanjali elektronskim dostignućima i budućnosti koju donose u odnosu mediji-čitaoci i načinima naplaćivanja tih usluga.
Primer koji uliva nadu dolazi od nemačkog "Velt" koji, zahvaljujući izdanju onlajn, beleži porast novih čitalaca, a plaćanje za čitanje onlajn izdanja postalo je već budući biznis "Njuz korporacije" magnata Ruperta Mardoka.
Mardok je najavio da će sve novine koje se nalaze u okviru njegove medijske imperije (najveći su u Velikoj Britaniji "San" i "Tajms", a u SAD "Njujork tajms" i "Volstrit džornal") od onog trenutka kada onlajn korisnicima počnu da naplaćuju čitanje tekstova blokirati svoje vesti iz "Gugl njuza".