"EU je potreban FBI"
Išinger je, u intervjuu za "Dojče vele" na temu bezbednosti u doba terorizma, ali i budućnosti EU i NATO-a u doba Donalda Trampa, ocenio da je bezbednost "i problem i dobra prilika".
- Uradili smo dovoljno u prošlosti, ali je istina da su mnogi ljudi, ne samo u Nemačkoj već i u drugim zemljama, postali isfrustrirani naporima EU da pruži veću bezbednost - kaže nemački diplomata.
Istovremeno, ukazuje on, bezbednost pruža i priliku da, ukoliko EU uspe da deluje jedinstveno i učini više kako bi obezbedila da i spoljna bezbednost i unutrašnja bezbednost budu zagarantovane i poboljšane, prihvatanje EU kao projekta dobije novi podstrek.
Dobrodošlica izbeglicama
Išinger napominje da je on sam zagovornik dobrodošlice izbeglicama koji dolaze iz očajničkih situacija kakva je u Siriji, ali naglašava da EU, istovremeno, mora biti sposobna da prati te ljude dok prelaze iz Italije u Francusku, Nemačku, Belgiju...
- Pitanje je šta se može učiniti da se do maksimuma poboljša unutrašnja koordinacija i koordinacija na nivou EU, jer, kako gradjani Unije to vide, nije prihvatljivo da u Evropu dolazi ogroman broj građana a da pri tom ne znamo ko nam tačno ulazi u zemlje - objašnjava on.
- Od onih sam koji veruju da je ono što nam je zaista potrebno u EU neka vrsta evropskog FBI-ja, vrsta policijske operacije na nivou EU koja može da uhvati počinioca zločina, čak i ako on prelazi preko granica- ističe Išinger, dodajući da je deo problema to što EU ima otvorene granice, a nema odgovornosti jedne službe na nivou Unije.
On upozorava da je situacija sada izuzetno opasna i predviđa da će 2017. biti godina neizvesnosti bez presedana, vojnih rizika i ogromnih opasnosti ne samo po EU, već i po spoljnu bezbednost Unije pri čemu, kaže, misli na Rusiju, terorizam i druge pretnje.
- Zato mislim da je ovo pravi trenutak da EU načini korak napred i osnuje odbrambenu uniju, udruži resurse u oblasti odbrane i unutrašnje bezbednosti - navodi Išinger.
On, takodje, izražava zabrinutost zbog mogućnosti da se strani faktor umeša u izbore neke zemlje, kao što SAD tvrde da im se dogodilo s ruskim hakovanjem.
- Ako je to moguće u SAD, onda će to, očito, biti moguće i u Evropi. Imaćemo ne samo manipulacije putem lažnih informacija koje će doneti pojedinci ili grupe, ili neke desničarske ili levičarske radikalne grupe, već i od strane nekih vlada koje mogu praviti problem. Takav je, ukratko, novi svet i moramo za njega biti spremni - ističe Išinger.
Kad je reč o odnosima sa Rusijom, on kaže da je apsolutno za dijalog sa tom zemljom na svim nivoima, ne samo na nivou ministara spoljnih poslova, već i vojnih lidera, ali s tim da EU nastupi jednoglasno.
S Putinom nije lako
Išinger izražava nadu da će administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa potvrditi primarni značaj NATO alijanse, mada smatra da će "Tramp u narednih nekoliko meseci videti da sa Putinom to nije lako".
Smatra i da je strateški dijalog izmedju Vašingtona i Moskve u interesu Evrope, ali napominje da takav dijalog to ne sme ići na štetu evropskih interesa.
- Ja bih, recimo, bio apsolutno protiv sporazuma koji bi doveo do slabljenja Ukrajine. Ne bi trebalo dozvoliti ni dogovore "iznad glava" zabrinutih evropskih saveznika - baltičkih država, Poljske i drugih saveznika iz NATO-a - kaže on.
Nemački diplomata kaže da je zabrinut za budućnost NATO jer, kako navodi, ne može da veruje da "SAD izražavaju sumnje u vezi sa jedinom medjunarodnom obavezom koja je donela toliko koristi SAD".
- Evropljani su uvek bili najbolji američki partneri. Posvećenost NATO-u nije samo vrsta dobrotvornog priloga Evropi, već i važan deo američke uloge u svetu - ističe Išinger.
On kaže da ne brine toliko da će Amerika odustati od NATO-a, ali da brine da li će NATO biti kadar da se odupre izazovima kakve danas predstavljaju Rusija i druge pretnje uključujući one sa Bliskog istoka.
Pročitajte još:
* Novi svetski poredak: Rusija i Kina su velike sile, Amerika baš i ne
* "Irak je abortus američke politike"
* Trampov bregzit u bolji svet, dok Alepo slavi Putina, a Evropom odjekuje alahu akbar
- Moramo učiniti više za našu odbranu, i mi u Evropi moramo više da udružujemo naše resurse. Neodgovorno se ponašamo kad je reč o troškovima na polju odbrane. Pojedinačno trošimo na naoružanje, a mnogo bismo uštedeli kada bismo to kolektivno činili - naglašava Išinger.
Prema njegovim rečima, na Evropi je da ustane i kaže svetu da je zapravo veoma moćna, što i jeste, pod uslovom da nastupa jednoglasno.
- Mnogo bolju sliku bismo mogli da projektujemo u svetu kada bismo bili jedinstveniji, i to je naš zadatak u 2017. godini - zaključuje Išinger.