Atomski prasak doktorke Magdalene
Ovaj grant je dobila u prvoj godini kada je ispunila uslove da za njega aplicira. Završila je Fizički fakultet u Beogradu, doktorirala na Kolumbija univerzitetu u SAD, a posledoktorsko istraživanje na Državnom univerzitetu Ohaja takođe u SAD. Pre šest godina se vratila u Srbiju, od kada je istraživač na Institutu za fiziku u Beogradu, gde radi kao viši naučni saradnik od 2010. godine, posle desetogodišnje karijere u SAD. Autorka je 39 radova sa SCI liste, koji su citirani više od dve hiljade puta. Živi u Beogradu sa mužem koji je profesor na Biološkom fakultetu. Imaju dvoje dece.
- Supruga sam upoznala na takmičenjima iz fizike. Počeli smo da se zabavljamo prve godine studija. Vratili smo se u Srbiju u vreme kada je tadašnji ministar Boža Đelić želeo da vrati naše naučnike iz sveta. Mi ionako nismo imali plan da zauvek ostanemo u inostranstvu, već smo planirali da se vratimo u domovinu - kaže dr Đorđević za "Vesti".
Što se tiče stanja nauke i instituta u Srbiji koji se bore sa nestašicom novca, naša sagovornica objašnjava:
- Najveći problem naše nauke, što mnoge naše mlade talentovane ljude odbija, jeste nedostatak planiranja. Da bi nauka napredovala, istraživač mora da zna da li i kolikim sredstvima raspolaže, odnosno kada se raspisuju konkursi za fondove. Kod nas se ništa ne zna unapred. Na primer, početak konkursa je bio najavljivan, pa onda odlagan nebrojeno puta, pravila su zavijena u misteriju, a i kad je i raspisan, konkurs je ubrzo poništen. Prijave projekata, inače, ograničava ne naučni kvalitet, već gomila veštačko uvedenih pravila, koja se, recimo odnose na sastav tima, a koja uopšte i ne moraju da odgovaraju realnim potrebama istraživanja. Kod političara očigledno ne postoji svest da bez jakih osnovnih prirodnih nauka, dakle, matematike, fizike, hemije, biologije, ne može postojati ni jaka nauka i tehnologija. Ne možete naći nijednu razvijenu zemlju u svetu, ne samo u finansijskom već i u socijalnom i kulturnom smislu, a da nema jaku nauku. I obrnuto, upravo je razvijena nauka ona koja ovim zemljama omogućava da napreduju - kaže ona.
Saradnja sa suprugom
- Vaš suprug je takođe izuzetno uspešan fizičar i mada se bavi biofizikom, važan je član vašeg tima. U kojoj meri i na čemu konkretno sarađujete?
- Moj suprug se bavi i bioinformatikom, radi kao profesor na Biološkom fakultetu. Delom radimo zajedno na istraživanju, odnosno ja radim sa suprugom na modelovanju bioloških sistema, a on sa mnom na istraživanju kvark-gluonske plazme. Pre tri godine smo zajedno dobili projekat Švajcarske nacionalne naučne fondacije, upravo iz modelovanja bioloških sistema i bioinformatike, koji se ove godine završava. Optimalno se nadopunjujemo u nauci, formulišemo ideje, pomažemo jedno drugom u pisanju radova.
Dr Magdalena Đorđević se bavi teorijskim istraživanjima i ima dobre veze s eksperimentima koji se rade u SAD i Evropi.
- Nakon povratka u Srbiju pa sve do sada, uspevala sam da za svoje istraživanje obezbedim i strane fondove, što mi je omogućilo i mnogo bolju finansijsku podršku mom radu. Suprug i ja smo dobili prva dva granta Marija Kiri, koje Evropska unija dodeljuje najboljim istraživačima koji se vraćaju u Evropu, suprug iz bioinformatike, ja iz fizike elementarnih čestica.
Žestoka konkurencija
- Velika je konkurencija u Evropi za grantove. Mi imamo stručnjake, ali posle diplomiranja odu u druge zemlje da zarađuju za njih. Moramo da se ponašamo kao ozbiljne države. Izrael svake godine dobije desetine grantova, jer smatraju da je ključno da ulažu u nauku. Mi još ne radimo ozbiljno na tome.