"Irak je abortus američke politike"
Takođe, Lončar kaže da SAD nisu smele tako grubo da ruše Gadafija, da je Irak "abortus američke politike", a smatra i da ukoliko Marin Le Pen pobedi na izborima u Francuskoj da će to dovesti do kraja Evropske unije.
Svet nekada
Kako kaže, nekadašnji svet u kojem je on radio kao diplomata bio je jednostavniji jer su postojala dva pola.
- Velike sile SAD i SSSR kontrolisale su jedna drugu, a time i svet. Taj se sistem temeljio na ravnoteži straha, nuklearno oružje je bilo najveća opasnost, ali je istovremeno služilo i kao sredstvo odvraćanja, pa bi se moglo reći da je svet tada, koliko god se to činilo kontradiktornim, bio sigurniji. Postojala je relativna stabilnost, tačno se znalo gde je Rubikon koji se ne sme preći. Međutim, i tada je bilo 100 unutrašnjih i 80 međunarodnih sukoba u kojima je poginulo 23 miliona ljudi - kaže Lončar na početku intervjua.
Pročitajte još:
* "Tramp hoće dil sa Putinom oko Sirije, ali problem je naplata"
* "Mali mišićavi Putin će biti jedan od najvećih pobednika u 2017. godini"
Kako se navodi, i dalje je aktivan na svetskoj sceni i član je, između ostalog, Svetskog saveta verskih i duhovnih vođa, panevropskog "tin-tanka" i predsednik Saveta Instituta za Balkan i Bliski istok.
Svet sada
Na pitanje kakav je sadašnji svet odgovara da nakon kraja Hladnog rata svet više nije bio bipolaran nego unipolaran, na čelu s SAD, "koje, nažalost, nisu iskoristile šansu da svet povedu u dobrom smeru".
- Napravili su grozne greške, naročito s izvozom demokratije, ratom u Iraku i lošom procenom Arapskog proleća. Rusija je, pak, polako stala na svoje noge i istakla želju da postane barem regionalna, ako već ne globalna sila. Danas je svet deideologizovan i multicentričan, pojavila se Kina, zatim Japan, Indija, Brazil, čak Iran. Prevladava pragmatičnost i savezništva zavise isključivo od interesa. Potvrđuje se u potpunosti poznata Bizmarkova misao da nema trajnog prijateljstva nego samo trajnih interesa. Kako se interesi menjaju tako se menjaju i savezništva. Osim toga, svet je povezan kao nikad ranije, gotovo sve što se negde dogodi preko noći poprimi globalni značaj, ali, s druge strane, međunarodna scena sve je više fragmentisana. Ta je međuzavisnost praćena s nejedinstvom i zato je situacija toliko neizvesna. U takvom svetu živimo skoro dve decenije - navodi on.
Poslednji šef jugoslovenske diplomatije navodi da će 2017. biti godina najvećih iskušenja u 21. veku.
- Najvažniji će biti odnosi SAD, Rusije i Kine, s tim da će se uspostaviti saradnja ili će se produbiti nepoverenje. Nejasno je šta će biti od tog dvoje. Posebno je to bitno za situaciju na Bliskom istoku. U Evropskoj uniji dolaze četiri velika izazova, izbori u Francuskoj i Nemačkoj, kriza u Italiji i Bregzit. Sve što je kulminiralo u 2016, a kao posledica razvoja u poslednje dve decenije, mora se rasplesti. Sledi nam, dakle, godina početka raspleta - ističe Lončar.