"2016. je annus horribilis – godina užasa"
Renesansa Rusije i Putina
Ratovi, krize, posrtanje EU, Tramp i trijumfalni Putin - sve to je otvorilo pitanja čiji će se rasplet nazreti tek 2017. godine.
I 2016. je bila annus horribilis, godina užasa. U svetu vlada haos: na Bliskom istoku se vode grozni ratovi - u Siriji, Jemenu, Libiji, Iraku. Takozvana Islamska država, vrhunac brutalnog, ubilačkog, fundamentalističkog terora, još nije pobeđena. Autokrate, despoti, diktatori trajno su uništili nežne izdanke Arapskog proleća. I to s odrazom na čitav region, koji svakako može biti epicentar jedne političke i društvene eksplozije koja bi uzdrmala ceo svet - što će se možda i dogoditi. Izgleda kao da Bliski i Srednji istok tonu u neki tridesetogodišnji rat u kojem klanovi, plemena i verske zajednice vode ogorčene borbe.
Sa druge strane, Evropa, na čije obale stižu izbeglice sa Bliskog istoka, i sama je uzdrmana. Izbeglička kriza je jasno pokazala da je "evropska solidarnost" u najboljem slučaju fraza koja dobro zvuči, ali koja ne važi u politici. Bregzit, najavljeni oproštaj Velike Britanije od EU, u evropsku porodicu je uneo u duboke sumnje.
Ta mirotvorna zajednica je ugrožena, a Unija ni sama ne može da se odluči u kojem smeru bi putovanje trebalo nastaviti. Pri tom je već sada sigurno da će se, pored istočnoevropskog povratka nacionalnim državama i identitetu, i u zapadnoj Evropi menjati odnosi moći: u Holandiji očigledno preko Gerta Vildersa, a Francuska će u svakom slučaju dobiti novog predsednika - verovatno jednog katoličkog tačeristu, što je ravno revoluciji.
Ali i u Nemačkoj koja trenutno deluje kao utočište stabilnosti u septembru se održavaju izbori. Niko trenutno ne može da zamisli da Angela Merkel - u kojoj god koaliciji - neće više biti kancelarka. Ona je bastion u oscilacijama svetske politike i to više od jedanaest godina.
Ali i u Nemačkoj će desničarsko-populistička i nacionalno-egoistična stranka "Alternativa za Nemačku" ući u Bundestag - sa više mandata nego što je mnogima po volji. I ovde pobeđuju desničarske ideje, iako to neće biti dovoljno za preuzimanje vlasti. Nemačka će i dalje imati stabilnu vladu. I zato je Nemačka sigurno sidro u nemirnoj i neprijatnoj svetskoj politici. I to iako je zemlju neposredno pred Božić duboko potresao teroristički napad u Berlinu.
Sledeća nesigurnost: u SAD na vlast dolazi Donald Tramp. Hoće li taj predsednik biti uračunljiv? Kakvu spoljnu politiku će voditi taj biznismen? Hoće li spoljnopolitičke odnose shvatiti kao sklapanje dilova ili kao diplomatsku veštinu? Da li će se u globalnoj politici takođe postaviti kao najmoćniji na svetu? I pre svega: da li sebe vidi kao deo Zapada - ili vidi i sledi samo parolu Make America great again? Svašta će se otkriti 2017.
Godina je svetskoj političkoj sceni donela renesansu Rusije i Vladimira Putina. Rusija nije tek regionalna sila, kako je odlazeći predsednik Obama jednom prilikom prezrivo zaključio. Rusija se upliće u događanja na Bliskom istoku i u Evropi. Pri tom se Moskva pre svega zalaže za vojna, a ne diplomatska rešenja, te svesno i cinično koristi nasilje: u Siriji ili u zamrznutim sukobima, poput onog u istočnoj Ukrajini.
Povratak Rusije na svetsku pozornicu je i povratak vojnog delovanja u svetskoj politici kako bi se osigurali uticaj i moć. Na to će Zapad, ukoliko još bude postojao kao celina u godini prvoj Donalda Trumpa, morati da nađe odgovor. Kao uostalom i Nemačka, koja tradicionalno ima poteškoća sa intervencijama, zaključuje "Dojče vele".