Pet ideja za novi izgled Svetskog prvenstva

Savet FIFA će na kongresu 10. januara odlučiti o predlogu predsednika ove organizacije Đanija Infantina, o tome da se promeni format Svetskog prvenstva u fudbalu, koje bi od 2026. godine mogao da ima više će se sistemu najbolje fudbalske selekcije boriti za titulu prvaka sveta u fudbalu 2026. godine.

FIFA je uputila svojim članicama dopis u kome se na 64 strane analizira pet varijanti po kojima bi ubuduće mogao da se igra Mundijal.

Taj dokument dobili su svi članovi Saveta Fife, koji će na sednici zakazanoj za 10. januar odlučiti u kom formatu će biti igran Svetski kup 2026. godine.

Iako se među pet ponuđenih opcija nalazi i sadašnji format sa 32 tima, predsednik Fife Đani Infantino je jasno stavio do znanja da se zalaže za proširenje završnog turnira.

On veruje da bi turnir sa 48 ili 40 nacionalnih selekcija povećao interesovanje za Svetski kup i na relativno novim tržištima, a sasvim sigurno bi svetskoj kući fudbala i njenim članicama doneo više novca.

Ovo je pet opcija za budući izgled Svetskog prvenstva:

1 – 48 SELEKCIJA U 16 GRUPA PO TRI EKIPE

Tu varijantu zagovara novi predsednik Fife. Svaki učesnik imao bi sigurne dve utakmice u grupi, a da u poslednjem kolu ne bi bilo dogovaranja, predlaže se da u grupnoj fazi takmičenja pobednik bude odlučen jedanaestercima, ukoliko susret bude završen nerešenim rezultatom.

U dokumentu se ističe i da bi prelazak na nokaut fazu takmičenja već sa 32 ekipe znatno povećao prodaju karata, a i gledanost televizijskih prenosa, što bi takođe povećalo prihode.

Konačno, predviđa se da bi u tom formatu ukupni prihodi bili uvećani na šest i po milijardi dolara, sa pet i po, koliko će biti u Rusiji 2018. godine.

Organizator bi, kao sada Rusija, morao da obezbedi najviše 12 stadiona, ali bi troškovi sa sadašnje dve milijarde dolara bili uvećani za 15 odsto.

2 – 48 TIMOVA, 16 NOSILACA

U toj varijanti 16 najbolje rangiranih selekcija bili bi nosioci, dok bi preostala 32 tima igrala baraž i pobednici bi nastavili takmičenje.

To ipak deluje kao najmanje poželjna opcija. Pre svega jer bi bilo neozbiljno da se 16 učesnika završnog turnira vrati kući posle samo jedne odigrane utakmice.

U varijanti sa 48 timova mnogo je prihvatljivija prva opcija sa 16 grupa po tri ekipe, jer bi svi igrali najmanje dve utakmice, navodi se u dokumentu.

Problem je i to što bi moglo da se dogodi da selekcije sa nekoliko kontinenata ne prežive baraž, a to bi onda znatno uticalo na interesovanje, kao i na prihode.

3 – 40 TIMOVA U 10 GRUPA PO ČETIRI EKIPE

U toj varijanti bilo bi odigrano 76 utakmica, četiri manje nego u opciji sa 48 timova, a primedbe su da nije dobro da u drugu fazu takmičenje ne prođu svi, već samo šest drugoplasiranih selekcija u grupama.

Pored toga, predviđa se da bi u ovoj varijanti zarada bila samo 200 miliona dolara veća nego u Rusiji 2018. godine.

4 – 40 TIMOVA U 8 GRUPA PO PET EKIPA

U dokumentu se navodi da je to najmanje interesantna i poželjna opcija. Bilo bi odigrano najviše utakmica, čak 88, ali bi dosta susreta bio lišeno svakog značaja, što Fifa želi da izbegne.

Ova varijanta je, kako se ističe, posebno neprihvatljiva za evropske klubove, jer bi igrači duže bili van njih, a zbog većeg broja utakmica povećava se i mogućnost povreda.

5 – 32 TIMA U 8 GRUPA PO ČETIRI EKIPE

Sadašnji format nije savršen, ali je od uvođenja 1998. godine u Francuskoj postao veoma popularan, a i klubovima najviše odgovara, jer se igraju samo 64 utakmice, navodi Fifa.

Dodaje se, ipak, da je je članicama Fife na poslednjem Kongresu obećano da će broj učesnika završnog turnira biti uvećan i da su oni upravo zbog toga podržali borbu protiv korupcije