DW: U Ukrajini se i dalje se puca, ali se o tome manje piše

Kako se navodi, obe strane pokušavaju vojno da napreduju umesto da rade na miru, sukobi koji su prošle i pretprošle godine zasenili rat u Siriji, sada su u senci dešavanja u Alepu, Palmiri i Mosulu.

Posmatracka misija OEBS ima zabeleženo 300.000 slučajeva nepoštovanja primirja, a iza tih brojki se krije grozna realnost Donbasa - rat separatista i ukrajinske vojske podržane paravojnim trupama, između kojih je civilno stanovništvo osuđeno na humanitarnu pomoć, razrušene kuce, uništenu strujnu mrežu, vodovod i gasovod.

Smatra se da bi poboljšanju trebalo da doprinesu redovni sastanci kontakt grupe zadužene za primenu sporazuma iz Minska, međutim do sada nijedan od brojnih poziva za obustavu vatre nije urodio plodom.

Najnoviji pokušaj od 24. decembra je poziv na primirje za vreme božićnih praznika.

Pregovora se i na najvišem međunarodnom nivou, posebno u okviru takozvanog Normandijskog formata.

Sredinom oktobra u Berlinu, Angela Merkel, Fransoa Oland, Petro Porošenko i Vladimir Putin postigli su dogovor o izradi smernica za primenu sporazuma iz Minska, ali do danas od toga nema ništa, iako se vlada u Kijevu i dalje izjašnjava za taj sporazum.

Pred generalnom skupštinom UN, u septembru 2016. godine, Porošenko je naglasio da Ukrajina ostaje privržena političko-diplomatskom rešenju situacije u Donbasu, ističući da je Ukrajina "miroljubiva nacija".

Međutim, u Ukrajini on je imao drugačiju retoriku.

"Kada gledam u oči naših ratnika, kada vidim koliko vešto barataju sa oružjem, onda sam siguran da će Ukrajina svakako pobediti", kazao je Porošenko 14. oktobra, na Dan branilaca Ukrajine.

Ukrajina zvanično govori da njene snage ne preduzimaju ofanzive, ali očigledno je da obe strane pokušavaju da uspostave kontrolu u pojedinim mestima.

Situacija je eskalirala 18. decembra u Svitlodarskoj zoni, severozapadno od grada Debaljceve, gde su se vodile žestoke borbe, a za koji su se strane međusobno optužile.

OEBS je samo tog dana evidentirao 2.900 eksplozija, najviše u blizini Debaljcevea i Svitlodarska, a ukrajinska strana je priznala da je preduzela osvajanja.

Obe strane se uvek iznova približavaju takozvanim kontaktnim linijama, zoni, koja bi prema sporazuma iz Minska zapravo trebalo da bude neutralna, što su potvrdili i posmatrači OEBS-a.

"Na tom području se postavljaju nova uporišta koja idu u pravcu kontakt-linije", izjavio je Aleksander Hug, zamenik šefa posmatracke misije u Ukrajini.

Na to je ukazao i predsednik spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Elmar Brok koji je za DW izjavio da je povlačenjem teškog naoružanja "nastala siva zona u koju vojnici sada ulaze" i dodao da su obe strane aktivne "tako da sa ručnim naoružanjem dolazi do okršaja i borbi u kojima ima sve više mrtvih".

Štefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku, kaže da Rusija ne preduzima ništa kako bi se rešio sukob, a Porošenko nema interesa da primeni sporazum, ali nema ni političkog kapitala, jer bi svaki njegov ustupak izazvao negodovanje političkih protivnika, medija i građana.