Šta čeka Evropu u 2017. godini?

Prema katastrofičnom scenariju, još jedan masovni, smrtonosni napad na početku godine išao bi na ruku desničarskom kandidatu Gertu Vildersu, koji bi mogao pobediti u Holandiji. 

Samo mesec dana kasnije, baš pred prvu rundu predsedničkih izbora u Francuskoj 23. aprila, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bi, kako list ocenjuje, konačno mogao da izgubi strpljenje zbog neispunjenih obećanja Evrope u pogledu vizne liberalizacije i zamrzavanja pristupnih pregovora i zaključi da je pravi trenutak da otvori granice i pusti stotine hiljada očajnih izbeglica i migranata da krenu u Evropu, što će mnogi od njih, naročito mladići u punoj snazi i učiniti.

Slike tog novog egzodusa i migrantske bede na ekranima u trenutku izbora u Francuskoj bi, uprkos anketama javnog mnjenja koje prednost daju konzervativnom Fransoa Fijonu, mogle omogućiti šokantnu pobedu ekstremne desničarke Marin Le Pen u drugoj rundi u maju, piše Gardijan.

Preuzimanje vlasti od estabilšmenta bi bilo dovršeno pobedom Pokreta pet zvezdica na prevremenim izborima u Italji, trećoj od šest prvobitnih članica EU, a do jeseni bi eskalacija migrantske krize i terorističke pretnje dovele do pada Angele Merkel na izborima u Nemačkoj, navodi se u tekstu.

Prema Gardijanu, sledeći primer Donalda Trampa, protekcionističke evropske vlade bi potom prionule na raskidanje multilateralnih trgovinskih sporazuma i zatvaranje granica. U Holandiji i Francuskoj, Vilders i Le Penova bi organizovali referendum o Holandegzitu i Fregzitu, a u Italiji bi se građani izjašnjavali o povratku na liru, dok bi dužnici i kreditori u evrozoni hvatali jedni druge za gušu.

Ništa od ovoga naravno ne mora da se dogodi

Prema optimističnom scenariju, evropska policija i obaveštajne službe bi mogle da sprečavaju planove za terorističke napade, a Erdogan bi mogao da zaključi da mu je u dugoročnom interesu ipak da ne izazove terminalnu krizu u Evropi, navodi list.

Evropa bi, dodaje britanski dnevnik, mogla pokazati, kao što nagoveštava neočekivana pobeda levičarski orijentisanog Aleksandra Van der Belena nad ekstremno desničarskim Norbertom Hoferom u Austriji da je prošla vrh talasa populizma. 

Uzdrmani očiglednim haosom koji je izazvao Bregzit i destabilizujućim izborom Trampa, birači u Evropi bi mogli pažljivije pogledati šta njihove radikalno desničarske partije obećavaju, i opredeliti se umesto za njih - za bezbednost. 

Vilders bi bio poražen u Holandiji. U Francuskoj bi pobedio Fijon, a planirane izborne reforme u Italiji bi trebalo da dovedu do proporcionalnog prestavničkog sistema, u kome je nemoguće formirati vladu bez koalicija štoje pokret Pet zvezdica uvek odbijao.

Merkelova bi ubedila Nemačku da je ona najsigurniji izbor dok bi se Grčka kao i uvek nekako izvukla, a Evropa bi konačno shvatila da mora da ponudi konkretne odgovore za potrebe i strahovanja građana ukoliko želi da preživi, dodaje Gardijan.

Međutim, Evropom u svakom slučaju duva vetar nezadovoljstva i ozlojeđenosti na uobičajenu politiku i bilo bi iznenađujuće da žrtva toga ne budu bar još neki iz establišmenta, zaključuje britanski dnevnik.