Blago u objektivu
Ipak, izložba se dogodila u 86. godini života majstora Đukana i to izložba fotografija koje za više od šest decenija svog fotografskog staža nije uspeo da uruči svojim mušterijama.
- Po profesiji sam mašinista i ceo radni vek sam proveo u preduzeću Hidrogradnja, a fotografisanje mi je bilo dodata delatnost koju sam obavljao nakon radnog vremena, jer sam bio jedan od prvih u Čačku koji su se hvalili da se u to vreme od fotografije moglo lepo zaraditi. Sada me predstavljaju kao poznatog čačanskog fotografa, što jeste tako, ali tako je što sam imao dovoljno energije da svojim aparatom ovekovečim sve važne događaje u Čačku. Naravno, u crno-beloj tehnici, jer u početku mog fotografskog posla za kolor fotografiju nismo ni znali, a televizija je bila tek u povoju i smatrali smo je dalekom budućnošću. Za šest decenija bavljenja ovim poslom fotografisao sam sve važnije događaje i ličnosti u čačanskom političkom i privrednom životu, ali i mnoge obične ljude i te fotografije danas imaju ozbiljnu istorijsku vrednost - kaže savremenik mnogih događaja u Čačku Vladislav Đukanović.
Stizao svuda
Naravno, nije mi palo na pamet da na ovaj način uručim davno naručene fotografije, ali osetio sam veliku radost gledajući posetioce koji su kroz zaboravljene fotografije mogli da isprate i razvoj svog grada u poslednjih nekoliko decenija - naglasio je majstor Đukan sa neskrivenim zadovoljstvom što je kroz zaboravljene fotografije video i sebe iz vremena kada je bio mlad i kada je sa svojim fotoaparatom stizao svuda gde se nešto važno dogalalo.
U svakom poslu postoje određeni rizici, a u poslu fotografa šteta po majstora je kada ne uruči, odnosno, ne naplati fotografiju naručioca.
- U mojoj dokumentaciji ostalo je na hiljade crno-belih fotografija koje nisam uspeo da uručim, jer iz mnogo razloga nisam pronašao ljude koje sam fotografisao. I baš kada sam razmišljao šta da uradim sa tim fotografijama, neko se dosetio da napravimo izložbu tih fotografija i to je moja prva izložba u životu. Izložba je vrlo originalna, jer su ljudi na tim fotografijama prepoznavali sebe, komšije, prijatelje i rođake iz nekih davno prošlih vremena i to je, po meni, pravi cilj ove izložbe.