Džihad juriša sa Kosova
Pokrajina bez pesrpsktive
Mračno podsećanje
"Dojče vele" podseća da je napadač koji je 2011. na frankfurtskom aerodromu ubio dvojicu američka vojnika bio dete kosovskih doseljenika. Takođe i da nedavno hapšenje dvojice kosovskih Albanca, zbog sumnje za pripremanje terorističkog napada, pokazuje šta za Nemačku predstavlja radikalizacija Kosova.
Ugrožena cela Evropa
Ovi podaci nisu iznenađenje za Zorana Dragišića, profesora Fakulteta bezbednosti i člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije.
- Ukoliko posmatramo prostor Kosmeta, Makedonije i Albanije, broj Albanaca koji su se borili ili se bore u redovima Islamske države je zabrinjavajuće velik i predstavlja ozbiljnu bezbednosnu pretnju ne samo za Srbiju ili Balkan, već i za celu Evropu - ističe Dragišić.
On dodaje da je reč o pretnji s kojom sve službe bezbednosti u regionu moraju da računaju kao s ozbiljnim izazovom u budućnosti.
- Trenutno Balkan nije priortitet radikalnim islamistima, ali nemam dileme da bi se oni opet aktivirali u slučaju da neka varnica ponovo zapali ovaj prostor. A reč je, ponavljam, o mnoštvu ljudi sa ogromnim borbenim iskustvom - kaže Dragišić.
On navodi procene stranih bezbednosnih službi i stručnjaka koji se bave ovom problematikom da je trenutno između 300 i 400 Albanaca sa Kosova u redovima Islamske države.
- Veliki broj njih u Siriju i Irak oflazi iz zapadnih zemalja, posebno Nemačke, Švajcarske i Belgije. Međutim, nemoguće je utvrditi koliko je među njima Albanaca s Kosova - precizira Dragišić.
Srbija još nije meta
Dragišić kaže da svi koji planiraju da novogodišnje i božićne praznike provedu u otadžbini nemaju razloga za preveliki strah od terorističkih napada.
- Ta opasnost uvek postoji. Ali, građani Srbije mnogo više stradaju vozeći pijani, iako to nije neka uteha. Nema dileme da i u našoj zemlji postoji teroristička mreža sposobna da izvede neki napad, ali šanse su minimalne i naše Službe čine sve da takvu opasnost svedu na minimum pre svega dobrim obaveštajnim radom. Naravno, treba biti oprezan, ali taj oprez nikako ne sme da preraste u paranoju, jer to je osnovni cilj terorista - istiće Dragišić.
Saudijci prave novu naciju
Radio "Dojče vele" se poziva na istraživanje Instituta za političke studije iz 2016. u kome stoji da na Kosovu sve više jača stroži oblik islama, koji je na Balkan stigao pod saudijskim uticajem.
Autor te studije Lulzim Peci kaže da se 57 odsto Albanaca na Kosovu pre svega nacionalno opredeljuje, dok 32 odsto sebe prvenstveno definiše kao muslimane.
- Kod tih ljudi vidimo veliki pomak identiteta od lingvističke etničke pripadnosti, takozvane govorne nacije, prema versko-etničkom društvu - objašnjava Peci za i dodaje da je islamizacija Albanaca sa Kosova započela odmah po okončanju rata kada su Saudijska Arabija, Kuvajt i druge islamske države investirale u obnovu i izgradnju džamija, slale svoje propovednike i pomagale siromašne.
Vraća se 2.500 terorista
Svaka od 28 država članica EU suočena je sa mogućim povratkom do 2.500 terorista koji su se borili u Siriji i Iraku, izjavio je ministar sigurnosti BiH Dragan Mektić koji ocenjuje da su neozbiljne tvrdnje da će se džihadisti vratiti samo u BiH.
Mektić je rekao da je taj podatak o do 2.500 hiljade potencijalnih terorista koji su pretnja EU razmenjen na nedavnom sastanku šefova bezbednosnih službi održanom na Brdu kod Kranja u Sloveniji i da taj podatak demantuje tvrdnje predsednice Hrvatske Kolinde Grabar - Kitarović o razmerama pretnje iz BiH.
Mektić je podsetio da se u BiH sa sirijskog i iračkog ratišta vratilo 46 osoba, od kojih je 20 već procesuirano.
Za preostalih 115 državljana BiH, koliko ih prema obaveštajnim agencijama još boravi u Siriji i Iraku, Mektić tvrdi da se verovatno neće ni vratiti kući.
Danas na Kosovu postoje 742 džamije, a tu su još i druge muslimanske ustanove poput škola Kurana. No zajedno s novcem i propovednicima u zemlju je stigao i jedan drugačiji islam.
Politikolog Agon Demjaha, koji je takođe radio na istraživanju o promeni identiteta, kaže da su političari i stranke dugo bili neodređeni i neodlučni prema tom fenomenu. A sociolog Smajl Hasani krivcem za tu pojavu smatra i loš obrazovni sistem na Kosovu.