Najvažnija Trampova odluka: Hoće li Amerika zabraniti robote ubice?

Sve oči biće uprte u SAD, kao najvećeg proizvođača i izvoznika oružja na svetu. Administracija novoizabranog predsednika Donalda Trampa moraće da donese neke ključne odluke koje se tiču razvijanja tehnologija veštačke inteligencije i naoružanja.

- Nalazimo se na pragu onoga kako bi oružani sukob 21. veka mogao da izgleda - izjavio je za magazin "Politiko" Ogast Kol, ekspert za bezbednost i savetnik u Atlantskom savezu.

Za sve one koji razvijaju oružje, smrtonosne mašine koje same biraju i eliminišu mete logičan su sled nakon decenija razvijanja inteligentnog oružja. Iako smo desetinama godina udaljeni od ovako napredne tehnologije, Pentagon je uveliko počeo sa testiranjem dronova sa ugrađenim softverom za prepoznavanje lica koji bi, u teoriji, mogao da na taj način uočava i eliminiše sve one koje SAD smatraju neprijateljem.

Grupe za zaštitu ljudskih prava upozoravaju na "robotsku trku u naoružanju", ističući da samonavođeno oružje koje ubija ljude predstavlja kršenje međunarodnog prava. Poput ljudski kontrolisanih dronova koji izvršavaju zadatke širom Avganistana i Jemena, ovo oružje biće nemoguće zabraniti, navode oni.

Sa njima se slaže i devet kongresmena iz redova Demokratske partije SAD, koji su proteklog vikenda pisali šefu diplomatije Džonu Keriju i ministru odbrane Ešu Karteru, urgirajući na zabranu razvoja inteligentnih robota-ubica.

Ovu inicijativu pozdravile su i podržale Vlade 19 zemalja, uključujući Pakistan, Meksiko, Zimbabve, Vatikan...kao i udruženje "Stop robotima ubicama", koju vode ljudi iz "Hjuman rajts voča".

Loše vesti stižu od Trampa

Nažalost, ako je sudeći po prvim izjavama Trampovih savetnika i članova njegovog tima, SAD ne samo da će podržati, već će i ubrzati razvoj ovakvog programa, navodi "Politiko".

- SAD neće obustavljati razvoj inteligentnog oružja. Zašto bi, kada njeni konkurenti čine isto? - rekao je Stiven Grouvs, savetnik pri Stejt departmentu i član fondacije "Heritidž".

Razvijanje autonomnog oružja je jedini način da vojska SAD stekne taktičku i stratešku prednost nad svojim protivnicima, dodao je Grouvs.

Što se odlazeće Obamine administracije tiče, ona je zadržavala neutralnu poziciju, makar u javnosti. Bela kuća je otvorila istragu o etičnosti i legalnosti razvijanja takvog oružja, ali je teško ostvarivo da se ona završi do Trampovog preuzimanja vlasti. U međuvremenu, Pentagonova postojeća politika dozvoljava naučnim timovima da "razvijaju bilo kakve sisteme koji bi napravili tehnološki napredak".

- Naredna administracija moraće veoma brzo da donese teške odluke vezane za razvijanje takvog oružja, kao i lokacijama na kojima će ga rasporediti, kako bi se ispoštovala međunarodna pravila ratovanja - istakla je za "Politiko" Heder Rof, viši savetnik za sajber-bezbednost na institutu "Nova Amerika", i dodaje da bi upravo ona o inteligentnom oružju mogla da bude jedna od najvažnijih.

Debata

Dok se u 20. veku raspravljalo o razvijanju i upotrebi atomskog oružja, u 21. veku debatovaće se o robotima-ubicama.

Zagovornici inteligentnog naoružanja smatraju da bi ono moglo da spasi živote, tako što se na komplikovane misije više ne bi slali vojnici, već mašine.

S druge strane, protivnici robota-ubica navode da će mašinama "nedostajati ljudsko prosuđivanje". "Amnesti" je kao primer naveo egipatske vojnike, koji su odbili naredbu da pucaju na civile koji su protestovali tokom Arapskog proleća.

Ipak, ključno pitanje je ko će odgovarati kada inteligentni robot ubije nedužne ljude?