U pohode bastionu pravoslavlja

Iako su temperature tokom dana oko 10 stepeni, vetar koji duva sa mora utiče na osećaj mnogo hladnijeg vremena. Tokom noći temperatura u višim, ali i nižim delovima pada ispod nule, ali osim slabe kiše jedne noći ostalo vreme od 15. do 18. decembra bilo je idealno za posetu svetinjama.

Kako su u grupi bili i iskusni planinari iz Niša, svi su izrazili želju da se što više pešače. Staza od manastira Esfigmen do Vatopeta duža je od 10 kilometara, a za njeno savladavanje trebalo je skoro četiri sata hoda.

Vođa puta nemačkog dela grupe Zdravko Pavlović je objašnjavao da za kretanje po planini treba dosta pažnje i da "uvek jedna noga mora da bude na zemlji". Naravno, važno je imati i odgovarajuću obuću, pa je većina članova nemačkog dela grupe imala planinarske cipele, ali je bilo i onih koji su na put krenuli u patikama ili cipelama.

Neretko su članovi grupe zastajali kako bi ovekovečili neki zanimljiv trenutak. Tako se i stiglo do nekoliko stotina, pa čak i hiljada fotografija koje je skoro svaki član napravio za ukupno sedam dana druženja, od kojih su četiri dana proveli na Svetoj gori. Da nije jednostavno iz uobičajenog svetovnog života naglo ući u svetogorsku svakodnevicu svedoči više primera. Posebni razlozi mogu pomoći da se dobije dozvola za više od četiri dana boravka na Svetoj gori. Ni velika želja da se jedan član nemačke grupe krsti u manastiru Hilandar nije bila dovoljna da se bilo šta promeni u pravilima vezanim za boravak gostiju.

Posvećeni molitvi i redovnim poslušanjima, svetogorski monasi, izrazito gostoljubivi, ipak te posete hodočasnika i turista doživljavaju kao remećenje svakodnevnog načina života. Članovima grupe se događalo da koji put okasne na jutarnje bogosluženje koje počinje u tri ili četiri sata ujutro. Monasi imaju dva posna obroka dnevno, što obave brzo, posvećujući se potom molitvi i svojim zaduženjima. Događalo se da neki članovi nemačke grupe nisu stigli da pojedu ručak ili večeru ili da popiju čašu dobrog manastirskog vina, jer u se u trpezariji sedi samo onoliko koliko je neophodno.

Hodočasnici iz Nemačke, koji su prvi put bili na Svetoj gori, bili su veoma iznenađeni prilikom posete manastirima Esfigmen i Vatoped. U manastiru Esfigmen nema struje, već za osvetljenje služe lampe na gas, nema tople vode niti drugog načina grejanja osim peći na drva u spavaonici. Sve u ovom manastiru odiše skromnošću, pa su gosti iz Nemačke odlučili da novčanim prilogom koliko-toliko pomognu bratstvu manastira Esfigmen, na čijem zidu okrenutom moru stoji "pravoslavlje ili smrt".

U skitu Sv. Ane nema grejanja u spavaonicama, a u skitu Sv. Andreja Prvozvanog grupa je smeštena u spavaonicu sa 30 kreveta koju je grejao kamin na drva. Na drugoj strani je manastir Vatoped, gde je veliko gradilište. Gostoprimnica liči na hotel visoke kategorije, uređena obala i promenada podsećaju na sasvim drugi svet, daleko od monaške skromnosti. U grupi su se čuli komentari da je sve to počelo posetom ovoj svetinji engleskog princa Čarlsa koji je, navodno, ovoj svetinji dao veliku finansijsku pomoć.