Porcelan iz Nemačke i pokloni za Tita

V. Sekulić

Dragocena svedočanstva Izložba će biti otvorena do maja 2017. godine

Na čelu stručnog tima projekta našli su se kustosi MIJ Aleksandra Momčilović Jovanović i Tatomir Toroman, kao i politički filozof i aktivista iz Beča Ljubomir Bratić. Povod za istraživanje našli su u dva datuma, 50 godina od potpisivanja Sporazuma o angažovanju radne snage sa Austrijom 1966. i sa Nemačkom 1968. godine.

Naziv izložbe "Jugo, moja Jugo" nastao je po istoimenoj pesmi koju je napisala jedna gastarbajterka iz Nemačke, a otpevala je Silvana Armenulić 1971. godine. Prema rečima Aleksandre Momčilović Jovanović, ta pesma je ogledalo osećanja tadašnjih građana Jugoslavije koji su živeli i radili u tuđini, neka vrsta oaze jugonostalgije.

Uspomene u slici i reči

Izložba je podeljena u tri celine. Prva, pod nazivom "Tragovi", predstavlja sve one zvanične gastarbajterske tragove u različitim fondovima i arhivama. Tu se mogu videti različita dokumenta, ugovori, sporazumi vezani za odlazak naših ljudi na privremeni rad u Austriju i Nemačku. Drugu celinu koja se zove "Ljudi" čine priče ljudi iz rasejanja. Lični dokumenti, fotografije, predmeti, dnevnici, pisma velikog broja ljudi sada se nalaze izloženi u vitrinama i na zidovima muzeja. Kako je objasnila Aleksandra Momčilović Jovanović, posebno su zahvalni svim ljudima koji su dozvolili da njihove intimne uspomene i sećanja postanu dostupna posetiocima muzeja.

 

V. Sekulić

Ljubomir Bratić

Treća celina izložbe se zove "Samoistorizacija" i predstavlja mešavinu prve dve celine. Tu su posetioci mogli da vide hronike onih koji su želeli da zabeleže svoju sudbinu u belom svetu. Nju su stvorili oni gastarbajteri koji nisu dozvolili da budu skrajnuti, već su pažljivo čuvali uspomene o društvenom životu i drugim važnim temama za naše radnike u inostranstvu.

- Izložba je rezultat dvogodišnjeg istraživanja, delom terenskog gde smo razgovarali sa živim ljudima, delom arhivskog, gde smo sarađivali s Arhivom Jugoslavije i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture - rekla je Aleksandra Momčilović Jovanović prilikom otvaranja izložbe.

Ona dodaje da su želeli da se radnici i radnice uključe u sam proces nastanka izložbe i prikažu sve onako kako oni smatraju da treba.

 

- Svako je sam birao šta će staviti u izložbeni prostor kako bi ilustrovali svoj život. Predmeti su svakodnevni i ne postoji tipičan "gastarbajterski" ali svaki ima svoju priču. Mi smo upravo želeli da istaknemo individualno iskustvo i lične priče kako bi se upravo razbili uvreženi stereotipi da gastarbajter mora biti neobrazovan i sklon kiču - kaže Aleksandra.

 

Simbol luksuza

 

V. Sekulić

Radna odeća austrijske firme

Ona je objasnila da je želja svih u timu bila da prikaže raznolikost našeg sveta "preko grane" i pokaže kako se to ljudi koji se ni po čemu ne razlikuju od ostalih sunarodnika. Jedan segment izložbe prikazuje kako su su naši ljudi na radu u inostranstvu okupljali, organizovali različite kulturne manifestacije, razvijali svoje umetničke sklonosti. Tu se mogu videti fotografije sa različitih koncerata, poezija nastala u tuđini, umetničke slike i različiti drugi predmeti. Posetioci su na izložbi mogli da vide prvi porcelan kupljen u Nemačkoj. On je simbol novog, boljeg, luksuznijeg života koji su živeli naši ljudi koji su odlazili na rad u inostranstvo.

Jedan segment izložbe posvećen je pismima i poklonima koje su jugoslovenski radnici iz inostranstva slali Josipu Brozu Titu. Tu su penkala, knjige, privesci za ključeve, olovke i figure sa nazivima grada... Iako izložba nije posvećena Titu, kako kažu autori, on je bio centralna figura Jugoslavije tog vremena, pa samim tim i života naših ljudi kako ovde, tako i u svetu.

- Jedni su bili zahvalni Titu što im je pružio mogućnost za bolji život, a drugi su bili ljuti na njega što je najveći izvoznik radne snage i što nije u zemlji obezbedio bolje uslove. Pisma i poklone koje su iz inostranstva slali Titu zatekli smo u fondu muzeja prilikom spremanja ove izložbe. Gastarbajteri se ovde vide kroz te poklone, a Tito se u tom smislu pojavljuje kao adresa na koju se obraćaju da bi predstavili sebe i pokazali kako su vezani za zemlju, za rodoljublje - objašnjava Aleksandra Momčilović Jovanović.

Tatomir Toroman ističe da je ekonomska uloga jugoslovenskog gastarbajtera veoma značajna.
- Sredinom 20. veka u najrazvijenijim zapadnim zemljama bila je velika potreba za radnom snagom. Sa siromašnog juga radnici su odlazili na bogati sever. Taj fenomen zahvatio je i SFRJ - objašnjava Toroman.

Zarobljena ušteđevina

On kaže da su migracije postale masovne, pa je naglo skočio i devizni priliv u zemlji. Devizne doznake su tako postale značajan priliv u budžetu Jugoslavije.

- I devedesete su se sigurno lakše prebrodile jer je neko imao nekoga ko je mogao da doturi marke u nekom kriznom trenutku. Međutim, oni nisu imali veći uticaj na jugoslovensku ekonomiju: svega četvrtina zarađenog novca stizala je u SFRJ. Imali su manji uticaj u maloj privredi, pre svega u ugostiteljstvu i auto-prevozništvu, ali nije bilo povoljnih uslova da se razvije privreda u nekom ozbiljnijem vidu - kaže Toroman.

Kasnije je od zemljaka u inostranstvu država više puta tražila novac, recimo za Zajam za preporod Srbije, a onda su doživeli i da im sva ušteđevina ostane zarobljena u jugoslovenskim republikama posle raspada SFRJ postali su malo rezervisani ka ulaganjima.

Ljubomir Bratić odrastao je u Beču uz roditelje koji su otišli na rad u Austriju.

- Gastarbajteri su se osećali kao da su u senci, a izložbom "Jugo, moja Jugo" želi da se rasvetli njihov status i da im se da na značaju - istakao je Bratić.

Izložbu je otvorio umetnik Boris Zec, koji je odrastao i živi u Nemačkoj.

- Pokušavam da se setim kako sam se osećao kao dete gastarbajtera u Nemačkoj. Nije uvek bilo lako nama deci, jer smo bili drugačiji. Roditelji su nam bili drugačiji. Nisu nam mogli pomoći sa domaćim, kao i sa mnogim drugim stvarima. Stideo sam se naših roditelja kako su govorili taj nemačko-srpskohrvatski jezik. Ali sada uviđam lepotu toga, te je to odrastanje izvor moje umetnosti - rekao je Zec.

Izložba je upotpunjena i klasičnim nameštajem, vlasništvom porodice koja ju je donela upravo iz Nemačke, nakon mnogo godina rada tamo... Biće otvorena do kraja maja 2017. godine, a autori najavljuju da će istraživanja u oblasti biti nastavljena kako bi jugoslovenski radnik u tuđini.

- Ti ljudi si važan segment i našeg društva, i naših porodica i naše ekonomije, zato moramo negovati bolji odnos prema njima - zaključila je Aleksandra Momčilović Jovanović.