Rusija se vojno vraća na Balkan
- Mislim da veći deo srpske javnosti smatra da je Hrvatska započela regionalnu trku u naoružanju, ali je jasno i zašto srpski zvaničnici izbegavaju da govore o Hrvatskoj kao pretnji. "Srpski odgovor" u ovom slučaju stiže iz Moskve, i on je veoma je važan za vladajuću garnituru, posebno uoči predstojećih izbora - smatra Krutikov.
On napominje da je trgovina naoružanjem i dalje veoma važan izvor prihoda za ruski budžet, ali da nije i osnovni, i zato bi skoro svaki sporazum o isporuci ruskog naoružanja trebalo sagledavati ne samo kroz ekonomsku prizmu, već i kroz prizmu politike.
- Može se reći da se posle takvih sporazuma Rusija u vojnom smislu vraća na Balkan, a nemoguće je zamisliti da takav sporazum bude sklopljen između Rusije i bilo koje druge balkanske zemlje. Srbija je sada definitivno glavni vojni partner Rusije u regionu - objašnjava ovaj ruski ekspert.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je za srpsko vojno vazduhoplovstvo posebno važno pojačanje od šest aviona MiG 29.
- Oni su ovom trenutku neophodni, jer za četiri aviona koji su sada na aerodromu u Batajnici ističe međuremontni ciklus - to je period unutar kojeg oni mogu da lete nakon poslednjeg remonta. U ovom trenutku, MiG 29 je spas za našu vojnu avijaciju - omogućiće da se obezbedi dežurstvo u sistemu protivvazdušne odbrane, što je mirnodopska obaveza koja u avijaciji postoji 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Dakle, nije reč o dostignuću, nije reč o skoku - u pitanju je spasavanje srpskog vojnog vazduhoplovstva - kaže Radić.
Dragan Krsmanović, penzionisani pukovnik i bivši komandant aerodroma Ponikve u vreme NATO agresije, objašnjava šta tačno podrazumeva proces modernizacije i revizije aviona MiG 29. Oni su, kaže Krsmanović, konstruisani za određeni nalet, odnosno broj časova letenja. Nakon toga, bez obzira na to što su možda trenutno još uvek upotrebljivi, moraju da prođu kroz ozbiljan remont.
On napominje i da je avijacija za Srbiju veoma važna, odnosno da ima prednost u odnosu na ostale rodove vojske, jer daje mogućnost uzvratnog udara na čitavoj teritoriji potencijalnog agresora, a pogotovo ako je on u neposrednom susedstvu.
- To je jedna ozbiljna pretnja koju bi potencijalni agresor morao da ima u vidu. Ona bitno utiče na odvraćanje nekih eventualnih agresivnih namera, a naročito u slučaju suseda - zaključuje Krsmanović.