Kad udari kuka i motika biće blokada

Ukoliko se država opet ogluši o njihove zahteve, uslediće totalna blokada magistrala u 7 okruga Srbije.

Poljoprivrednici ne žele više sastanke bez potpisa, i kažu da će od sada sve što im se obeća morati da bude i pismenoj formi, kako ih Vlada opet ne bi izigrala.Berba maline započela je u ariljskom kraju. U potrazi za poslom, berača ima iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske. Ukoliko otkupna cena bude 100 dinara, koliko je trenutno istaknuto na nekoliko mesta, Milija Poledica, koji je vlasnik 2.5 hektara malina, kaže da to neće biti dovoljno da pokrije troškove proizvodnje.

"Razumem i te ljude, oni imaju hladnjače, rade isključivo za pare. I mi isto, to treba malo razumeti, jednu i drugu stranu, ali mi sigurno beremo malinu isključivo zbog para. Ali cena od 100 dinara, to ne bi trebalo tako da se ponižavamo. To je, da li to neko treniranje seljaka, ja stvarno ne znam što. Cena, ispod 150 dinara za početak nije smela biti manja“, kaže proizvođač maline Trešnjevica, opština Arilje, Milija Poledica.

Niska otkupna cena maline u Arilju, na početku sezone, bila je povod i da Asocijacija poljoprivrednika Srbije održi sastanak u ovom gradu.

Dragiša Terzić potpredsednik ove Asocijacije, kaže da su poljoprivrednici svih grana imaju jasne zahteve, koji su u interesu i proizvođača i građana.

"Da se ovde u Srbiji jednom konačno ukine monopol, da konačno imamo to slobodno tržište, koje nam se godinama govori da treba da ga imamo, a u stvari ga nemamo. Znači, osnovni razlog, zbog čega se srpskom seljaku u Lipolistu, kod Šapca recimo, malina plaća 175 dinara, ovde u Arilju se kreće sa 100 dinara. Zbog čega se srpskom seljaku mleko plaća 20 dinara u otkupu, a to isto mleko kad dođemo u prodavnicu košta nas 80 dinara. Zbog čega se srpskom rataru pšenica plaća po ceni po kojoj se plaća i sve ostalo“, rekao je Terzić.

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, Bogan Šujmanac kaže da su još u maju, na zajedničkom sastanku sa ministarstvom poljoprivrede ukazali na nepravilnosti oko dodele subvencija poljoprivrednicima. Međutim, još uvek je izostala reakcija države.

"Koji se ne bavi poljoprivredom dobio je pola miliona, više subvencija od cele države, svakog seljakau u celoj državi, a ljudi koji se bave poljoprivredom ne mogu da dobiju subvencije. Ja ne znam zašto, a živimo od toga. Nisu to njima bogom data subvencije, to su subvencije naše. Po zakonu ja imam pravo da ostvarim subvenciju isto kao i vi i svaki od nas. Zašto, ko je taj koji meni i meni uskraćuje ta prava, to hoćemo da znamo“, kaže Šujmanac.