Srbija godišnje baci 40 tona krvne plazme, a za uvoz plaća 30 miliona evra
Karađinović napominje da je, osim finansijskog momenta, otvoren i problem bezbednosti, jer postoji opasnost da kroz krvne lekove i tuđe prerađene plazme, koje se mahom uvoze iz zemalja trećeg sveta, prođu i mnogi štetni agensi.
- Za uvoz krvne plazme godišnje izdvajamo od 20 do 30 miliona evra. Služba za transfuziologiju je zapravo temelj. A kod nas je služba za transfuziologiju u jako lošem stanju - rekao je Karađinović za "Sputnjik".
On je naveo da u Institutu za transfuziologiju krvi u Beogradu postoji centar koji bi trebalo da se bavi preradom krvne plazme koja se skuplja od više od 200.000 dobrovoljnih davalaca krvi, ali je dodao da se to, nažalost, ne dešava i plazma se baca.
Karađinović ocenjuje da je situacija u transplantologiji posledica komercijalnih interesa uvoznika koji na uvozu ostvaruju znatne uvozne marže.
- Obrada krvne plazme nije uređena, iako je do sada nekoliko projekata finansirala EU. Projekti u visini od nekoliko miliona evra koji su dati za unapređenje centra za obradu krvne plazme nisu, međutim, uspešno realizovani. Uprkos činjenici da je Srbija nekada imala jedan od najmodernijih centara za obradu plazme, danas je on zastareo i nefunkcionalan - rekao je Karađinović.
Kada dobrovoljni davalac donira krv, iz nje se izdvajaju eritrociti, trombociti i krvna plazma, od koje se dalje izdvaja plazma za frakcionisanje, od koje se prave lekovi kao što su imunoglobulini i albumini, neophodni za lečenje mnogih ozbiljnih bolesti.