Vedrana Rudan: Hrvati i Srbi su braća po osiromašenom uranijumu
Novu kolumnu Vedrane Rudan prenosimo u celini.
- Zvuči perverzno ali kad naletim na neki tekst o “ustašama”, “četnicima” i “protivljenju Hrvata da Srbi uđu u EU” uhvati me histeričan smeh. Poželim zapenušanim momcima da kažem, ej, opustite se. Koliko je vredno toliko se uzbuđivati dok vam rak grize limfne čvorove? Nikome ništa ne govorim jer sam niko i ništa.
Bivši advokat NATO-a lord Robertson rekao je 1999. da su SAD koristile osiromašeni uranijum u svakom projektilu izbačenom tokom napada na Jugoslaviju. Oružje obogaćeno osiromašenim uranijumom službeno se smatra oružjem za masovno uništenje. Službeno smo i mi Hrvati i vi Srbi uništeni. Uništeni! U tom kontekstu se meni svaka rasprava o hrvatskom uskraćivanju ulaska Srbije u EU čini tragikomičnom.
"Mi smo mrtvi"
Onako kako su to bili jevreji dok su u Aušvicu čekali da ih pozovu u komoru gde će ih “okupati.” Jedna digresija. I jevreji imaju oružje sa osiromašenim uranijumom i oni su ga upotrebili.
Pročitajte još:
* "Prostakuša Kolinda će uskoro izvaditi ku*ac i popišati se po našim leševima"
* Plenković: Tragedija koja se desila je "velikosrpska agresija"
Osiromašeni uranijum je do sada upotrebljen u četiri “nuklearna” rata, dva iračka, jugoslovenskom i avganistanskom. Zanimljivo je spomenuti da se pola radioaktivnosti osiromašenog uranijuma gubi za 4,5 milijarde godina.
Ameri znaju šta svetu čine, praktični su. Osiromašeni uranijum koji bi morali da odlože u SAD pretvaraju u oružje pa ga “odlažu” gdje im padne na pamet. Ne samo oni. Tu su i “saveznici”. NATO je priznao da u Jadranskom moru još čuči 130 neispaljenih projektila. Ono što nisu bacili na Jugoslaviju iskrcali su u Jadran jer je osiromašeni uranijum zapaljiv pa bi se kod sletanja svaki avion sa takvom bombom pretvorio u buktinju.
Bacajući bombe u Jadran Ameri su zaštitili od požara svoju vojnu bazu u Avianu, spasili život svojim pilotima, a “naše” ribe pretvorili u hranu koju političari žderu u skupim restoranima u Opatiji, na Hvaru ili Dubrovniku kujući planove kako “četnicima” jebati mater. Ne znaju da srčući škampe svojim limfama, mozgu, testisima, uvaljuju rak. I ne znaju da im se u jajima valja blještava sperma i ne znaju da će ta sperma oploditi blještavo jaje njihove žene i ne znaju da će njihova beba svetleti u mraku.
Naš trenutni premijer koji se ovih dana intenzivno bavi Srbijom, ustaškim pozdravom, Rusijom i Ukrajinom jako greši. Očekuje bebu. Ima malo dete. Živi na Balkanu, delu kugle zemaljske koji će biti zauvek kontaminiran. Naš je premijer zabrinut zbog statusa hrvatske manjine u Srbiji. Zašto? Ona je jednako ozračena kao što je to srpska većina u Srbiji, srpska manjina u Hrvatskoj i hrvatska većina u Hrvatskoj. Trebao bi brinuti kakve bebe rađaju hrvatske građanke u hrvatskim porodilištima i da li se išta može učiniti raku koji u njima čuči.
Civilizovani svet
Taj visokoobrazovani NATO dečko pojma nema da je samo još jedan u nizu balkanskih noslaca raka koji galopom maršira prema smrti. Bolest od koje boluje on, njegova deca i svi njegovi ima ime, zove se “balkanski sindrom.” Opušteni mrtvak u skupom odelu verovatno zna da osiromašeni uranijum milionima godina uništava sve što takne. Zašto od nas čuva “tajnu” koja je u “civilizovanom svetu” prvo mesto? “Civilizovani svet” dobro poznaje osiromašeni uranijum jer ga pretvara u bombe kojima “civilizuje” nas divljake.
Neke od nas uznemirava bivši hrvatski ministar kulture, majušni ustaša kome treba sve oprostiti jer je mrtav. Uznemiravaju nas “četnici” kojima treba sve oprostiti jer su mrtvi. Uznemirava nas crvena zvezda, ušato U, šajkača, srp i čekić, šubara, ulazak u EU, spomen-ploče, spomenici…
Pomirimo se. Zagrlimo se. Grejmo jedni druge osiromašenim uranijumom koji kola hrvatskim i srpskim žilama. Svi mi stari, ljudi u najboljim godinama, deca, nerođene bebe, sve mi ustaše i svi vi četnici u spokoju sačekajmo da nas pojede ono što nas već gricka, grize ili ždere. Mi Hrvati i vi Srbi moramo shvatiti da smo braća po svetlu koje ćemo isijavati i kad nam istrune poslednja koščica.
U to ime oprostimo mi vama grehe srpske a vi nama grehe hrvatske. Nakon ovog rata zaista možemo biti milosti puni. Mi smo mrtvi - piše Vedrana Rudan.