Pesma tobdžije Jeremije
Pored njega, ležali su vojnici i pevali pesmu o porazu Austrijanaca: 'Doš'o Švaba sve do Ralje, a od Ralje nikud dalje. Ej, kako to? Ej, zašto to? Stig'o Švaba sve do Ljiga, a od Ljiga zagulji ga. Ej, kako to? Ej, zašto to? Pamtiće on Raško polje, jer tamo je sreo Srbe. Ej, kako to? Ej, zašto to? Doš'o Švaba do Zemuna, od Zemuna, vuna, vuna, Ej, kako to? Ej, zašto to?' Posle pobede na Ceru, narodna vojska je govorila i pevala svoju omiljenu pesmu iz toga doba: 'Uz'o Franjo Poćoreka, Metn'o ga na krilo, Pa ga pita: Kako ti je u Srbiji bilo?'. Čak i kada su srpski vojnici stigli na Krf, gde su se oporavljali posle pogibeljnog prelaska preko Albanije, i spremali se za juriš u otadžbinu, pevali su šaljive pesme. Između ostalih, i ovu: 'Tesno mi ga skroji nane - Vrhovna komanda', opisujući neku odluku Generalštaba koja im se nije dopala."
Tozovac je vratio u život
Čim je pesma o artiljercu Jeremiji dobila šumadijske zvuke, proslavile su je estradne zvezde u dve poratne Jugoslavije, kraljevini i republici. Među njima je najpoznatija verzija koju je 70-ih godina prošlog veka u život vratio i proslavio Predrag Živković Tozovac.
Među svim šaljivim pesmama sa bojišnica za oslobođenje Srbije do danas se održala samo jedna. Jeremija Krstić služio je u srpskoj vojsci od početka do kraja Prvog svetskog rata. Bio je i muzičar i ratnik. Od njega su potekli i ovi stihovi: "Ja sam ja, Jeremija, prezivam se Krstić! Selo mi je Toponica, drvena mi dvokolica, služio sam stalni kadar, artiljerija! Ja sam ja, Jeremija, prezivam se Krstić! Imam sito i karlicu, imam ženu vračaricu, služio sam stalni kadar, artiljerija! Ja sam ja, Jeremija, prezivam se Krstić! Više kuće trijerica, preko puta komšinica, služio sam stalni kadar, artiljerija!". Muziku za ove stihove napisao je poznati srpski kompozitor balada, filmske i pozorišne muzike Vojislav - Voki Kostić.