Stvaranje i zločini OVK (6): Ubice iz Klečke u redovima Unmika
Prva masovna grobnica na prostoru Kosova i Metohije pronađena je jula 1998. godine u rejonu sela Donji Ratiš, tačnije na Radonjićkom jezeru. Tada je identifikovano 47 osoba, ali je sve do danas ostalo nepoznato ko su ljudi koji su takođe tada pronađeni, a nisu mogli da budu prepoznati.
Jedan od mogućih odgovora je da se u toj grobnici nisu nalazili samo Srbi, već i neposlušni Albanci. Tahir Zemaj, komandant otcepljenog dela OVK - FARK-a (Oružanih snaga Republike Kosova), dao je u svojoj knjizi svojevrsnu potvrdu za ovu sumnju jer je opisao i više slučajeva zločina nad sopstvenim narodom.
"Nikada se ne može zaboraviti i neko će jednog dana odgovarati za pet boraca ove brigade, Ređ Osaja iz Dečana, Baškima Balju iz Istinića, Sinana Musu iz Gornjeg Strelca, Ram Peju iz Peći i Veselja Murićija iz Pećke Rugove, koji su upravljali vozilima u koloni i koji su odvedeni u kancelariju 'pećkog prefekta' kod Ethema Čekua (rođak Agima Čekua) i Ramuša Haradinaja.
Tamo su varvarski tučeni, slomljena su im rebra, psovani su i optuživani, zatim je naređeno da se deluje i da se pošalju tamo gde treba! Poveli su ih u pravcu Ratiša ponovo pod komandom 'poručnika' i od tog momenta se o njima ništa ne zna...", naveo je Zemaj u svojoj knjizi.
Mučilište u selu Klečka
Stvaranje i zločini OVK:
1. Večiti san o velikoj Albaniji
2. Sigurimijeva škola za ubice
U logoru u selu Klečka svirepo su mučeni i na kraju ubijani mahom civili, a za ove zločine pravosudni organi SRJ su podigli optužnicu protiv Fatmira Ljimaja, pripadnika 121. brigade OVK i komandanta logora, kao i dvanaestorice njemu podređenih pripadnika ove brigade. Ovaj sudski proces nikada nije završen, ali ni istraga o zločinima u 30 logora koliko ih je bilo tokom 1998. i 1999. godine.
Zahvaljujući obaveštajnim podacima i izjavama svedoka, svako od tih mučilišta je pedantno evidentirano, a svi dokazi su posredstvom Ministarstva spoljnih poslova Srbije poslati na adrese relevantnih institucija u svetu.
Autori knjige "Zašto ćutiš, Srbijo", Stevan Đurović i Jugoslav Petrušić, došli su do dokumenata Unmika koji pokazuju da su međunarodne mirovne snage na Kosovu odlično znale situaciju na terenu. Naime, u jednom od tih dokumenata stoji da su od 13 pripadnika OVK osumnjičenih za zločin u Klečki, dvojica: Agim Zogaj i Refik Mazreku, aplicirali i našli zaposlenje u strukturama međunarodnih mirovnih snaga.
- U Kosovskom zaštitnom korpusu se nalazi i 7.800 nekadašnjih pripadnika OVK koji su takođe dovođeni u vezu s ratnim zločinima, ali međunarodna zajednica i njeni zvaničnici na Kosovu nisu učinili apsolutno ništa ni da te optužbe ispitaju, a kamoli nešto više - objašnjava srpsko-francuski obaveštajac Jugoslav Petrušić.
Zločini ne jenjavaju
Da zločini nad srpskim i nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji ne jenjavaju ni dolaskom međunarodnih mirovnih snaga, juna 1999. godine, govore i saznanja do kojih su predstavnici Euleksa 2009. i 2010. došli istražujući u rejonu sela Klečka, sa zaštićenim svedokom Agimom Zogajem, koji je otkrio istražiteljima dve masovne grobnice iz perioda 1998-1999. On je otkrio da žrtve nisu ubijane samo iz vatrenog oružja, već i oštrim predmetima, poput noža i kose. Nekadašnji pripadnik OVK je predao i svoje zapise iz tog vremena, u kojima je zapisivao imena i podatke o žrtvama, a identitet žrtava su potvrdili i međunarodni forenzičari posle analize DNK.
Na Agima Zogaja je više puta tokom 2009. i 2010. godine pokušan atentat, on je zatražio azil i pobegao u Nemačku.
Dvostruki aršini SAD
Posle prikazivanja zločina u selu Klečka domaćoj i svetskoj javnosti, oglasio se Kristofer Hil, specijalni izaslanik SAD za SRJ:
"Osuđujem strašni masakr srpskih civila počinjen od strane albanskih terorista. SAD su šokirane brutalnostima u selu Klečka. Počinioci moraju biti kažnjeni. SAD ne podržava oružane akcije OVK i osuđuju svaku vrstu agresije, kao i kidnapovanje civila."
Spisak logora
Logori koji su se nalazili na teritoriji KiM:
Đakovica: naselje Piskote, kuća Slobodana Čađenovića, selo Ponoševac, Orahovac: vatrogasna stanica, Srednja škola "Ramiz Sadiku", selo Zrze, zgrada u mestu Macine, na putu između Orahovca i sela Drenovac, Dragaš, selo Kukovice (za Albance lojalne Srbiji), Prizren: selo Dušanovo, objekat za gluvu i slepu decu, podrum zgrade namenjene povratnicima u ul. Durmiš - Aslani, selo Našec, dečji dom, Klina: selo Štupelj, selo Drenovac, poljoprivredni aerodrom Budisavce, Peć: selo Bučane, bivši štab OVK, selo Ćuška, Dečani, restoran Čakor, Priština: naselje Vranjevac, Osnovna škola "Zejnel Hajdini", naselje Velanje, objekat Crepociglane, Uroševac: selo Biba, Kamena Glava, Štimlje, selo Petrovo, Kačanik, selo Bob, Istok, selo Grabovnica, Gnjilane, selo Lovce, Vitina: selo Vrbin, Ljubište, Srbica, dva zatvora u centru grada, Karadak.
Tahir Zemaj detaljno opisao više zločina: Ubijali i Albance
Tahir Zemaj je opširno govorio o više ubistava svojih sunarodnika od strane OVK. On je detaljno opisao ubistvo Albanke, Sanije Balja.
- Ona je ubijena iz niskih motiva, da bi joj ukrali neke devize (kasnije su je optužili da je sarađivala sa Srbima). Kada su je ubili, zapalili su je i bacili u Radonjićko jezero. Ubijeni su jedan čovek i njegova žena i mnogo drugih. Istragu o ovim događajima su izvršili obaveštajni i kontraobveštajni organi brigade. Postoje dokazi, svedočenja i potpuna dokumentacija o tome i kada se na Kosovu obnovi pravedan pravni sistem, tada će oni koji su ubijali i palili 'u ime naroda' odgovarati u ime tog istog naroda - objasnio je Zemaj.
Njega i njegovog sina likvidirala je grupa Dauta Haradinaja u Peći, posle 2000. godine.