Srbija u raljama bede (1): Kriška hleba kao san
U apsolutnom siromaštvu sa prosečnim prihodom od 11.340 dinara (90 evra) živi 630.000 osoba, rekla je predstavnica tima Biljana Mladenović na predstavljanju publikacije Svetske banke "Mapa siromaštva u Srbiji".
U administrativnom siromaštvu sa 7.900 dinara (64 evra) životari 268.000 stanovnika Srbije.
Po podacima ovog tima, u našoj državi postoji čak pet vidova siromaštva. Ni u bedi nismo svi isti.
U odnosu na Evropsku uniju, Srbija je prva na rang-listi kada je reč o procentu stanovništva koje se izjašnjava da teško ili nikako ne uspeva da "sastavi kraj s krajem".
Najveća stopa siromaštva je u Tutinu, gde u bedi živi čak dve trećine žitelja, dok je situacija najbolja u Novom Beogradu, gde je siromašno svega pet odsto građana.
Sve je više ljudi koji slamku traže u kontejnerima, na deponijama, na stepeništima u podzemnim prolazima. Iako država zatvara oči, oni su tu, a njihov broj se povećava iz dana u dan.
O životu u kome o trošku za hranu, režije i osnovne potrebe ne bi moralo da se misli, sanja većinski deo stanovništva. Oni zaposleni, zbog izuzetno niskih plata, po čemu se takođe nalazimo u vrhu evropske liste, ne mogu se pohvaliti da izlaze iz sirotinjskog miljea. Meso je san velikog broja ljudi. Letovanje i zimovanje su davno zaboravljeni luksuz.
Svaki Beograđanin koji se bar jednom našao u centru grada u kasnim večernjim satima, video je starca ili staricu kako prodaju male bukete poljskog cveća ne bi li sakupili za hleb. To je slika Srbije danas.
Profesor FDU, pokojni Vladimir Jevtović svojevremeno je govorio kako su kese bajatog hleba kraj kontejnera jasan pokazatelj bede.
- Kese više ne viđam. Jer viška hleba, pa i bajatog, više nema - govorio je Jevtović.
Bogataši ne pitaju za cenu
Dok većina građana Srbije grca u teškom siromaštvu, onaj najimućniji sloj koji se bogati na najugroženijima, uživa u luksuzu. Ove godine je odmah po otvaranju Sajma automobila prodat najskuplji mercedes od 145.000 evra.
Automobili od nekoliko desetina hiljada evra pronašli su svoje kupce u Beogradu već prvog dana. Elitni restorani u srpskoj prestonici su puni onih kojima nije problem da ručak plate i više od 100 evra. Po procenama stručnjaka, ubrzano raslojavanje srpskog društva se nastavlja...
Prema podacima Zavoda za kulturni razvitak, svega 17 odsto stanovništva posećuje pozorište, bioskope, muzeje, i slične kulturne ustanove. Visoke cene ulaznica ne doprinose povećanju tog procenta. Prosečna cena karte za pozorišnu predstavu je desetak evra, što je za prosečnog građanina Srbije preveliko odvajanje od mesečnog primanja, pa o tome i ne razmišlja. S obzirom na to da svaka predstava košta, jasno je da cene ulaznica ne mogu biti manje, ali su i pozorišni umetnici, i građani sigurni da se nešto mora menjati.
Srpski akademik Ljubomir Simović ističe da je kulturno siromaštvo pogubno za svaku državu.
- Umetnost oplemenjuje, otvara, nadahnjuje. Svako odsustvo iste čini dušu siromašnom, a siromašna duša stvara siromašno društvo, koje iz siromaštva i bede ne ume da izađe - rekao je Simović.
Objašnjava da novac nije izgovor, ali je veliki faktor koji uskraćuje mnoge:
- Nepravda je prema svakom čoveku uskratiti mu uzvišenje duše samo zbog nemanja tričarije poput novca. A došli smo do toga, da tričarija koja nam je ipak potrebna za život, upravlja i dovodi do bede na svim nivoima...