Vratiti blago SPC kada se vrate i Srbi
Niko od zvaničnika u obe države ne precizira o kom blagu se radi, ali je odranije poznato da su to pre svega ikone i relikvije Srpske pravoslavne crkve, koje su donete u Srbiju da ne bi bile uništene u vihoru rata, s obzirom na to da su hrvatske oružane jedinice spalile i uništile mnoge sakralne objekte srpskog naroda u Hrvatskoj. I kada je nedavno na konferenciji za medije novinarka upitala premijera Aleksandra Vučića za ovaj apsurd, on je izbegao da potvrdi da se zapravo radi o imovini SPC.
U Ministarstvu kulture Republike Srbije rečeno je da je još u martu prošle godine održan poslednji sastanak mešovite srpsko-hrvatske međudržavne komisije za povraćaj kulturnih dobara i da srpska strana tada nije pristala na to da kulturno blago SPC bude smešteno u privremene depoe u Hrvatskoj.
Bez prideva "srpski"
U sklopu procesa povraćaja kulturnih dobara, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je 2010. simbolično svom hrvatskom kolegi Ivi Josipoviću predao ikonu Svete Bogorodice iz Crkve svetog Dimitrija u Dalju. Tadić je tada rekao da je to "simbolični čin povratka kulturnog dobra koje pripada Republici Hrvatskoj i građanima Hrvatske", ne pomenuvši nijednom pridev srpski.
Drugim rečima, za Beograd nije sporan dogovor iz 2002. godine da se to blago vrati Hrvatskoj, ali da je uslov da bude vraćeno u crkve i bogomolje odakle je sklonjeno ili da se smesti u odgovarajuće riznice SPC u Hrvatskoj.
Ovakav stav najbolje je pokojni patrijarh Pavle svojevremeno sažeo u jednoj rečenici - da će svetinje biti vraćene onda kada se vrate i proterani Srbi. S takvim stavom saglasan je i Nikola Kusovac, dugogodišnji kustos u Narodnom muzeju i čovek koji je zajedno sa upravnikom Muzeja SPC Slobodanom Mileusnićem organizovao i učestvovao u spasavanju svetinja SPC u Hrvatskoj. On kaže da nije siguran da bi predmeti bili bezbedni u muzejima, a kamoli u preostalim pravoslavnim hramovima u Hrvatskoj.
Muzejski i porodični predmeti
U srpskom Ministarstvu kulture navode da su "stvoreni uslovi za povraćaj 533 predmeta arheološke zbirke Muzeja u Kninu, kao i arhivske građe iz Vukovara. Takođe je prihvaćen zahtev porodice Desnica da se u što kraćem roku naslednicima omogući povraćaj umetničke i arhivske kolekcije ove porodice, koja se trenutno nalazi na privremenom čuvanju u Muzeju srpske pravoslavne crkve.
- Jednostavno, nema Srba u Hrvatskoj koji bi štitili svoje pravoslavne svetinje - konstatuje Kusovac.
Srbija i Hrvatska su još 2002. potpisale međudržavni sporazuma kojim se predviđa vraćanje kulturnog blaga odnetog u vreme rata. Srbija je od tada vratila više od 20.000 inventarnih jedinica, dok Zagreb potražuje još oko 1.000 predmeta, uglavnom SPC.